ŽIVETI NA VELIKOJ NOZI

Zašto se kaže ŽIVETI NA VELIKOJ NOZI

Neki ljudi žive u siromaštvu i bedi, jedva
sastavljajući kraj s krajem, a neki, opet, u izobilju i
raskoši, trošeći neštedimice novac na različite stvari koje
im donose ugodnosti. Za ove druge u nas se obično kaže
da „žive na velikoj nozi“.
Isti izraz postoji i u nekim drugim evropskim
jezicima, u francuskom i nemačkom, na primer. U
francuskom on glasi: vivre sur up grand pied, a u
nemačkom: auf grossem Fuss(e) leben – u oba slučaja
doslovno kao i kod nas „živeti na velikoj nozi“ i sa istim
značenjem: „živeti raskošno i rastrošno“. Ta činjenica
sama po sebi upućuje na zaključak da izraz živeti na
velikoj nozi nije našeg porekla i da mu izvore treba tražiti
na drugim stranama.
Prema dosadašnjim saznanjima istraživača, frazem
o kome je ovde reč nastao je u Francuskoj, i to davno,
pre više stoleća. Mnogo kasnije prenesen je i u srpski
jezik, najverovatnije preko nemačkog.
Ono što je zanimljivo i za ustaljene izraze u jeziku
retko jeste da potiče iz sveta mode. U XV stoleću,
naime, u Francuskoj, pa i u nekim drugim feudalnim
zemljama zapadne Evrope, vladao je ustaljen običaj da
se staleška pripadnost iskazuje, pored ostalog, i
veličinom obuće. Tada su u modi bile cipele sa dugim
zavinutim vrhom („á 1a polonaise“), koji je mogao biti
različite dužine: za običan svet (građane) pola stope, za
bogataše jednu stopu, a za pripadnike vladajućeg sloja,
krupne feudalce, čak – dve stope! Prema tome, oni koji
su bili bogati i moćni, stvarno su živeli „na velikoj nozi\ što će reći da su nosili velike cipele. Ta moda nije dugo
trajala. Postala je smešna i nepraktična, pa je čak i
zabranjivana. I danas, međutim, ima dokaza o njenom
postojanju. U nekim muzejima po Nemačkoj, na primer,
mogu se videti srednjovekovni oklopi sa velikim
stopalima, što je, kako je već rečeno, bio znak visokog
društvenog statusa imaoca. I izraz živeti na velikoj nozi
svojevrstan je (jezički) dokaz postojanja pomenute
mode.
Dato objašnjenje deluje uverljivo. Pa ipak, ima
stručnjaka koji se s njim ne slažu, iznoseći drukčije
pretpostavke. Tako francuski istraživač frazeologizama
Klod Dineton (Claude Duneton), u svojoj knjizi La puce
à l’oreille („Buha u uhu“) izraz vivre sur un grand
dovodi u vezu sa nekadašnjim značenjem reči pied –
„stopa“ (stara mera za dužinu).
Poznato je da su pre uvođenja metarskog sistema,
koji je službeno proglašen 1792, mere za dužinu
odmeravane i imenovane delovima čovekovog tela. Tako
su postojale dužinske mere lakat, pedalj, palac, stopa i
sl. Veličina stope varirala je između 25 i 34 centimetra,
kako u kojoj zemlji. Engleska stopa (foot), na primer,
koja se zadržala do danas, iznosi nešto više od 30
centimetara, a francuska (pied) oko 33 itd. U svakom
slučaju, za „stopu“ je vezan pojam određene mere, pa i
mere uopšte. Tako u francuskom jeziku postoji izraz sur
le pied de… sa značenjem: „na toj osnovi“, „u toj meri“,
„na taj način“ i sl. Odatle, upućujući na još neke
francuske primere, Dineton izvodi zaključak da je izraz
vivre sur le grand pied („živeti na velikoj nozi“) nastao
direktno s osloncem na reč pied (,,stopa“) u opštem
značenju „mera“. Po njemu, taj izraz znači: „biti bogat u velikoj meri“, „voditi raskošan način života“ i nema
direktne veze sa nekadašnjom aristokratskom modom
nošenja cipela sa dugačkim vrhom.
Bilo kako bilo, tek činjenica je da se izraz živeti na
velikoj nozi proširio, pa se i danas često upotrebljava u
našem jeziku – mada je sve manje onih koji „na velikoj
nozi“ stvarno i žive.