ZELENAŠKI KAPITAL

Zašto se kaže ZELENAŠKI KAPITAL

Zelenaškim se naziva onaj kapital (novac i druge
vrednosti) koji se stiče na zelenaški način, zelenašenjem
ili zelenaštvom – po pravilu, sklapanjem tzv. „zelenaških
ugovora“. Ovim, naravno, još ništa nije rečeno niti
objašnjeno, jer, da bi se shvatilo šta je to zelenaški
kapital, prethodno treba znati šta je „zelenaštvo“,
odnosno šta su „zelenaški ugovori“, i zašto baš
„zelenaški“.
U Moloj enciklopediji Prosveta piše da su
zelenaški ugovori – „ugovori kojima neko za sebe ili za
drugog pribavlja nesrazmernu imovinsku korist
iskorištavajući nuždu, nedovoljno iskustvo ili
lakomislenost svog saugovornika“.
Na istom mestu objašnjeno je i zašto se takvi
ugovori nazivaju zelenaškim:
„Naziv potiče od kupovine žita ’na zeleno’ (pre
žetve) koja je predstavljala vrlo unosan posao na štetu
zemljoradnika, koji je bio prisiljen da prodaje po vrlo
jevtinoj ceni.“
U rečnicima našeg savremenog jezika zabeleženo
je da se čovek koji sklapa zelenaške ugovore i bogati se
na taj način naziva u nas zelenaš, a sama ta pojava
zelenašenje ili zelenaštvo.
U Rečniku SANU navedeno je dosta primera koji
jasno govore o tome šta je, u stvari, zelenaš i u čemu se
sastoji zelenašenje, odnosno zelenaštvo. Među njima je i
ova konstatacija iz dela Ljubomira Nenadovića Lekcije iz
srpskog jezika ,,Reč zelenaš postala je u našim varošima i znači
trgovca koji kupuje od potrebnih seljaka žito u proleće,
’na zelen’, po jeftinu cenu.“
Pesnik i prevodilac Vladimir M. Jovanović svoje
objašnjenje te reči sročio je (1893) u stihovima:
„Kad proletos behu teški dani stigli,
Svi se zelenaši na zeleno digli

  • A pošto su hteli, po to su uzeli.“
    Kasnije je reč zelenaš dobila u nas i opštije
    značenje, pa je to svaki onaj (trgovac) „koji daje novac u
    zajam uz preterano velike kamate, kamatnik, lihvar;
    pljačkaš, gulikoža“. Tako dr Đorđe Jovanović (1903)
    piše:
    „Zelenaši su obično išli na to, da im se dug do roka
    ne plati, samo da bi mogli posle seljaka drati.“
    A kritičar Jovan Skerlić uz ovo dodaje:
    „Narod grca u dugovima, zelenaši i budžaklijski
    advokati teraju ga u prosjake.“
    I Ivo Andrić, u romanu Gospođica (1945), piše:
    „Ima već toliko godina kako ona daje novac pod
    interes. Nema, kažu, takvog kamatnika i zelenaša u celoj
    Bosni.“ Zelenaštvo je u našim krajevima bilo naročito
    rašireno u drugoj polovini XIX i početkom XX stoleća,
    pa je to imalo odjeka i u književnosti (na primer, u
    delima Milovana Glišića). A napredni ljudi toga vremena
    oštro su upozoravali:
    „U indiferentnosti i neukosti podlegao /je seljak/
    iskorišćavanju zelenaškog autonomaškog kapitala “ Zato je, kako konstatuje Skerlić, celi svet „tada
    osećao potrebu zakona koji će seljaka štititi od…
    zelenaške eksploatacije.“
    U naše vreme zelenaštvo se smatra nemoralnim
    činom, zelenaški ugovori pravno ništavnim, a
    zelenašenje krivičnim delom.
    Sve to, međutim, ne znači da danas uopšte nema
    zelenaša i da su potpuno nestale pojave koje se mogu
    označiti izrazima zelenaški interes, zelenaška kamata,
    zelenaški ugovor, zelenaška eksploatacija, zelenaški
    posao, zelenaški dug, pa i – zelenaški kapital.
    Zato je, u svakom slučaju, dobro znati i imati na
    umu šta ti izrazi znače.