VRZINO KOLO

Zašto se kaže VRZINO KOLO

Izraz vrzino kolo u našem savremenom jeziku
upotrebljava se uglavnom u značenju: „začarani krug“,
„koloplet“, „zavrzlama“ ili „vrtlog, zbrka, haos“ i sl. To,
međutim, nije ni jedino ni izvorno značenje toga izraza.
U velikom Rečniku SANU vrzino kolo objašnjeno je
ovako:
„1. prazn. začarano mesto na kojem se u noći
skupljaju vile, veštice, vampiri i sl.,

  1. prazn. igra koju igraju vile, veštice i sl.,
  2. fig. metež, uzburkanost, začarani krug.“
    (knjiga X, str. 6 b)
    I u Rečniku MS uz taj izraz na prvom mestu stoji
    objašnjenje da je to, po narodnom verovanju: „ples, igra
    veštica; mesto sastanka, ročište veštica i vila“.
    Da je izraz vrzino kolo nastao u narodu i da je u
    njega utkano narodno praznoverje, svedoči Vuk
    Stefanović Karadžić, koji je još 1818. u Srpskom
    rječniku zapisao:
    „Vrzino kolo, n. Srblji pripovijedaju, da neki đaci,
    kad nauče dvanaest škola, otidu (nji 12 mora biti) na v r
    z i n o k o l o (da dovrše sa svim i da se zakunu? A đe je
    to vrzino kolo? I šta je? Bog bi ga znao.), i onđe nekakvu
    osobitu knjigu čateći nestane jednoga između nji
    dvanaest (odnesu ga đavoli ili vile), no oni ne mogu
    poznati koga je nestalo. (Taj je bio na vrzinu kolu –
    govori se za čoveka koji je mlogo učio.)
    Takovi đaci poslije zovu se Grabancijaši, i idu sa
    đavolima i sa vilama, i vode oblake u vrijeme grmljave,
    oluje i tuče..
    Iz ovakvih predstava o začaranim mestima, gde se
    u zajedničko kolo spliću vile, vampiri, đavoli i đaci
    vilenjaci, mestima koja su običnim smrtnicima
    nedokučiva, poniklo je i današnje značenje izraza vrzino
    kolo – „začarani krug“.
    Kako izaći iz vrzinog kola? – pita se jedan naš
    ugledni list u krupnom naslovu preko cele stranice.
    Odgovor na to pitanje teško je dati. Možda tako da se
    oslobodimo veštica i vampira koji su nas u to kolo
    uvukli.