UDARITI GLOGOV KOLAC

Zašto se kaže UDARITI GLOGOV KOLAC

Izraz udariti (ili zabiti) glogov kolac, sa
značenjem: „zatrti, uništiti (obično kakvo zlo)“,
proistekao je iz narodnih verovanja o vampirima ili
vukodlacima i nekih običaja u vezi s tim.
O tome šta su u narodnoj mašti bili vampiri,
odnosno vukodlaci, svedoči jedan zapis Vuka
Stefanovića Karadžića, koji u isto vreme objašnjava i
kako je nastao izraz o kome je ovde reč.
Uz odrednicu vukodlak, koju objašnjava sa
„vampir, der Vamphr, vampyrus” Vuk u Srpskom
rječniku (1818) beleži:
„Vukodlak se zove čovek, u koga (po
pripovijetkama narodnim), poslije smrti 40 dana, uđe
nekakav đavolski du(h), i oživi ga (povampirise). Potom
vukodlak izlazi noću iz groba i davi ljude po kućama i
pije krv njiovu. Pošten se čovek ne može povampiriti,
već ako da preko njega mrtva preleti kakva tica, ili drugo
kakvo živinče pređe: zato svagda čuvaju mrca da preko
njega što ne pređe. Vukodlaci se obično pojavljuju zimi
(od Božića tamo do Spasova dne). Kako počnu ljudi
mlogo umirati po selu, onda počnu govoriti da je
vukodlak u groblju (a đekoji počnu kazivati da su ga đe
noću viđeli s pokrovom na ramenu), i stanu pogađati ko
se povampirio. Kašto uzmu vrana ždrijepca bez biljege,
pa ga odvedu na groblje i prevode preko grobova, u
kojima se boje da nije vukodlak: zašto kažu da takovi
ždrijebac neće, niti smije, preći preko vukodlaka. Ako se
o kom uvjere i dogodise da ga iskopavaju, onda se skupe
svi seljaci s glogovim koljem (zašto se on samo glogova
koca boji: zato govore, kad ga spomenu u kući, ’na putu
mu broć i glogovo trnje’

  • zašto su i brotnjaci pokriveni glogovim trnjem -), pa
    raskopaju grob, i ako u njemu nađu čoveka da se nije
    raspao, a oni ga izbodu onim koljem, pa ga bace na vatru
    te izgori. Kažu da takovoga vukodlaka nađu u grobu a on
    se ugojio, naduo i pocrvenjeo od ljucke krvi (’crven kao
    vampir’). Vukodlak dolazi kašto i svojoj ženi (a osobito
    ako mu je lijepa i mlada) te spava s njome; i kažu da ono
    dijete nema kostiju koje se rodi s vukodlakom. A u
    vrijeme gladi često ga priviđaju oko vodenica, oko
    ambara žitnije i oko čardaka i koševa kukuruznije.“
    Ovo Vukovo kazivanje na slikovit način svedoči o
    tome kako su naši praznoverni preci verovali da se samo
    glogovim kocem vampirima može zadati „smrtni
    udarac“. Za njih je, dakle, udariti (ili zabiti) glogov kolac
    stvarno značilo: „uništiti vampira”. Iz toga se kasnije
    razvilo uopštenije značenje toga izraza: „zatrti, uništiti
    (obično kakvo zlo)“ ili „zadati odlučujući, smrtonosan
    udarac (nekom zlu)“.
    Kad ovo znamo, biće nam sasvim jasna poruka
    objavljena u jednom našem listu:
    „Mislili smo da je 1945. godine avetima nacizma i
    fašizma na našim prostorima udaren glogov kolac. Ali
    one se, evo, ponovo javljaju i prete istim stravičnim
    posledicama.“
    Naši bi stari uz ovo rekli: „Na putu im broć i
    glogovo trnje!“