SPARTANSKI ODGOJ

Zašto se kaže SPARTANSKI ODGOJ

Iako izraz spartanski odgoj dugujemo
Spartancima, tj. Lakoncima, o njemu je teško govoriti
lakonski. Ipak, nećemo dužiti. Objasnićemo samo
okolnosti u kojima je takav odgoj nastao, a onda
protumačiti i njegov osnovni smisao i sadržaj.
Već je, u prethodnom tekstu, rečeno da su
Spartanci bili ratnički narod. Da bi se oduprli brojnim
neprijateljima, morali su se dobro pripremiti – i fizički i
duhovno. Slabima, neodlučnim i plašljivim nije bilo
mesta među ratobornim građanima Sparte, tačnije kod
njihovog robovlasničkog sloja. Već pri samom rođenju
oni su se susretali sa surovim običajem izlaganja dece,
koji se sastojao u tome da se kržljava i bolesna
novorođenčad napuste, ubiju ili izlože zverima. Stari su
Grci slabu decu izlagali na gori Tajgetu i na drugim
mestima. One koji prežive taj odabir posle navršene
sedme godine čekao je težak i strog vojnički odgoj da bi
se navikli na uslove ratničkog života.
U posebnim logorima dečaci od 7 do 18 godina
(podeljeni u tri grupe: 7-12,12-15,15-18) čeličili su svoje
telo fizičkim vežbama. Bili su oskudno odeveni, spavali
su i leti i zimi na rogozini bez pokrivača, hodali bosi po
kamenju i dobijali hranu samo jednom dnevno. Borbeni
moral podizali su pevanjem junačkih pesama, posebno
Homerovih epova, a uz to su izvodili ratničke igre i
verske rituale. Vaspitavani su tako da budu slepo
poslušni u izvršavanju svih zadataka, hrabri u bitkama,
surovi i lukavi. Neposlušni su strogo kažnjavani, a
fizički najizdržljiviji slavljeni su kao heroji.
Radi provere fizičke izdržljivosti dečaka
organizovana su posebna takmičenja pod imenom
Gimnopedija. Učesnici tih takmičenja nastupali su goli,
prikazivali su borilačke veštine, a zatim su se pred
žrtvenikom boginje Artemide izlagali javnom šibanju.
Najizdržljiviji u tom surovom takmičenju dobijali su
pobednički venac i ukazivane su im velike počasti.
Najteže i najopasnije iskušenje u čeličenju mladih
Spartanaca bile su tzv. kriptije – posebne akcije u kojima
su oni, kao pripadnici vladajućeg sloja društva
(spartijati), uhodili robove (helote), sprečavajući na taj
način moguće pobune. Da ih ovi ne bi otkrili i poubijali,
prerušavali su se u skitnice, hodali bosi i gladni i tako
zalazili u helotske domove. Ukoliko bi tom prilikom
saznali za pripremanje kakvog otpora ili bune, imali su
zadatak da kolovođe tajno likvidiraju.
Odgoj devojčica takođe je bio strog i naporan. I
one su bile dužne da izvode gimnastiku i upoznaju se sa
ratnim veštinama kako bi, ako ustreba, mogle braniti
Spartu. Ipak, za razliku od dečaka, nisu boravile u
logorima nego kod kuće. Devojčice nisu kasnije išle ni u
vojsku, dok su svi muškarci po navršenoj 18. godini,
postavši efebi, bili dužni da izvršavaju vojne obaveze: da
se i dalje bave gimnastikom, posebno petobojem
(trčanje, skokovi, rvanje, bacanje diska i bacanje koplja),
i usavršavaju u ratnim veštinama. Tek sa navršenom 30.
godinom postajali su punopravni građani i mogli su
osnivati porodicu.
Ovakav način života u Sparti uslovio je i poseban
odnos prema jeziku, kulturi i umetnosti. Dramsko
stvaralaštvo je bilo strogo zabranjeno, negovan je sažet,
jasan, reklo bi se – vojnički, stil izražavanja (lakonskigovor), dok govorništvo nije bilo uopšte na ceni.
Najveća vrlina bila je izdržljivost i neustrašivost. U isto
vreme u demokratskoj Atini cvetala je filozofija, kao i
književnost, kiparstvo i druge grane umetnosti.
Spartanci su ostavili vidan trag jedino u
zakonodavstvu (Likurgovi zakoni), a zapamćeni su i kao
veliki ratnici i rodoljubi (Leonida). Uz sve to, njihovo
ime ostalo je trajno i u jeziku, u izrazu spartanski odgoj,
koji se i danas upotrebljava kao oznaka za „strog,
asketski odgoj u vojničkom duhu“.
Pored spartanski odgoj (u smislu: „odgajanje“,
„podizanje dece i mladih uopšte“), u nas se češće
upotrebljava izraz spartansko vaspitanje