ŠPANSKA SELA

Zašto se kaže ŠPANSKA SELA

Kad je nekome nešto potpuno nerazumljivo,
daleko, ili strano, nepoznato, kažemo obično da su to za
njega španska sela.
Zašto baš „španska”, zašto ne „nemačka“,
„francuska“ ili „portugalska“, na primer? I zašto u
množini, a ne u jednini: španska sela, a ne špansko selo?
Na kraju, zbog čega se nešto nepoznato i nerazumljivo
veže upravo za sela, a ne za nešto drugo (šumu ili
džunglu i sl.)?
Opširan i obrazložen odgovor na sva ta pitanja daje
romanist Karlo Brudor u jednom jezičkom časopisu
(1974). Uz njegova objašnjenja, podatke iznesene u
knjizi Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik Pavice
Mrazović i Ružice Primorac i neke napomene prof.
Ivana Klajna, moguće je sa sigurnošću objasniti poreklo
i izvorno značenje izraza španska sela, koji se, inače, u
nas veoma često upotrebljava.
Pre svega, treba reći da je to doslovan prevod
odgovarajućeg nemačkog izraza spanische Dörfer, s
istim značenjem kao i kod nas. Brudor tvrdi da je taj
izraz u nemačkom jeziku prvi upotrebio Johan Volfgang
Gete u svom čuvenom sentimentalnom romanu Jadi
mladoga Vertera (1774). U najstarijem srpskom prevodu
toga Geteovog dela (Branko Mušicki, Mala biblioteka
III-V, Mostar 1905) rečenica u kojoj stoji pomenuti izraz
glasi ovako: „To su bila za poslanikov mozak španska
sela, i ja se preporučim da se ne bih morao još više žučiti
zbog daljeg nerazumnog govora.“
Ako je ovaj podatak tačan, tj. ako nema ranijih
prevoda Vertera, to bi onda značilo da je izraz španska
sela preuzet iz nemačkog u naš jezik početkom
dvadesetog veka, tačnije 1905. Kasnije je on iz literature
prešao u svakodnevni govor tako da je danas široko
poznat i rasprostranjen.
Zanimljivo je kako je izraz španska sela nastao u
nemačkom jeziku, posebno s obzirom na činjenicu da u
istom tom jeziku postoji i mnogo stariji izraz češka sela
(böhemische Dörfer), koji se pojavio negde u drugoj
polovini sedamnaestog veka, nakon Tridesetogodišnjeg
rata (1618-4648). Nemačkim vojnicima, koji su u toku
toga rata prolazili kroz Češku, slovenska imena sela
zvučala su čudno, strano, bila su im nerazumljiva. Tako
je nastao izraz češka sela (böhemische Dörfer) u opštem
značenju „nešto strano, nerazumljivo“.
Ostaje da se objasni zašto su Nemci umesto
böhemische Dörfer („češka sela“) počeli govoriti
spanische Dörfer („španska sela “).
Već pomenuti istraživač (K. Brudor) smatra da je
do toga došlo ukrštanjem dvaju nemačkih izraza: 1)
böhemische Dörfer („češka sela “) i 2) das kommt mir
spanisch vor (doslovno: „to mi dođe španski“, u
značenju: „to mi je nerazumljivo“).
Nemci su, naime, ono što je dolazilo iz dalekog
španskog jezika osećali kao strano i nerazumljivo. Takvi
su izrazi, s istim značenjem, stvoreni i u drugim
jezicima, npr. u španskom esto es griego para mi
(bukvalno: „to je grčki za mene“), isto kao i u
engleskom: it’s Greek to me. Španci kažu i esto es
arabigo para mi. („to je arapski za mene“), a Francuzi:
c’est du chinois („to je kineski“) ili c’est l’hébreu („to je
jevrejski“) itd. Svugde je ime slabo poznatog jezika
dobilo opšte značenje nečeg nepoznatog, odnosno
nerazumljivog. Za Nemce je stran i nepoznat bio
španski, za Špance grčki ili arapski, za Francuze kineski
ili jevrejski i tako redom. Za nas je, opet, presudan bio
nemački uzor, jer je u tom jeziku umesto češka sela,
ukrštanjem, nastao izraz španska sela, koji je, kako smo
videli, direktno preuzet u srpski jezik preko Geteovog
dela.