SOLOMONSKO REŠENJE

Zašto se kaže SOLOMONSKO REŠENJE

Mudro, dovitljivo i pravedno rešenje kakvog
problema ili spora označava se obično kao
„solomonsko“. Pored solomonsko rešenje, govori se još i
solomonska odluka i solomonski sud (ili presuda) i sl.
Svi ti izrazi, koji upućuju na mudrost, domišljatost i
pravednost, vezani su za ime jevrejskog kralja Solomona
(ili Salomona, Salamona, Salamuna – već prema tome
kako se gde kod nas izgovara i piše).
Solomon (izvorno Šelomo ili Šlomo), sin kralja
Davida i majke Betsabeje, bio je vladar Izraela sredinom
desetog stoleća pre naše ere. Iako je po uspešnosti
spoljne politike zaostajao za svojim ocem, kraljem
Davidom, uspeo je ipak, povoljnim savezima, da održi
mir sa susedima tako da se mogao posvetiti unutrašnjem
jačanju jevrejske države. Otvorio je prostore razvoju
prosvete i kulture, naročito istočnjačke, izgradio veliku
palatu (Solomonov hram) u Jerusalimu, a sam grad
opasao neprobojnim odbrambenim zidom. I druge je
gradove u zemlji utvrdio i zaštitio od upada neprijatelja.
Zbog toga je bio prisiljen da udari teške namete na
narod. Osim stanovnika Jerusalima i pripadnika plemena
Juda, svi ostali podanici morali su plaćati velike poreze
ili odlaziti na kuluk (prinudni rad) na Solomonovim
građevinama. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo i
otpor naroda, pa je posle njegove smrti došlo do raspada
jedinstvene jevrejske države.
Uprkos svemu tome kralj Solomon je ostao
zapamćen kao uspešan i mudar vladalac. Pripisuju mu se
mnoga velika dela, pored ostalih i čuvena Pjesma nad
pjesmama, Propovjednik, Izreke, Psalmi i dr.
U samoj Bibliji (u Starom zavjetu) govori se o
tome kako je Solomon postao mudrac. Kad je, kažu,
stupio na presto, on se obratio Svevišnjem – Bogu (koji
mu se javio u snu) s molbom da mu podari „pronicljivo
srce da može suditi narodu, razlikovati dobro od zla“.
„Bijaše milo Gospodu“ – stoji dalje u Bibliji – „što
je Solomon to zamolio. Zato mu Bog reče: ’Jer si to
tražio, a nisi iskao ni dug život, ni bogatstvo, ni smrt
svojih neprijatelja, nego pronicljivost u prosuđivanju
pravde, evo ću učiniti po riječima tvojim: dajem ti srce
mudro i razumno… ’“
Tako kralj Solomon bi obdaren božanskom
mudrošću, koju je nedugo zatim i pokazao presuđujući u
jednom teškom sporu između dve žene koje su mu se
obratile. Jedna od njih, piše u Bibliji, tvrdila je sledeće:
„Ja i ova žena u istoj kući živimo, i ja sam rodila kraj nje
u kući. A trećega dana poslije moga porođaja rodi i ova
žena. Bile smo zajedno, i nikoga stranog s nama; samo
nas dvije u kući. Jedne noći umrije sin ove žene, jer
bijaše legla na njega. I ustade ona usred noći, uze moga
sina o boku mojem, dok je tvoja sluškinja spavala, i stavi
ga sebi u naručje, a svoga mrtvog sina stavi kraj mene. A
kad ujutro ustadoh da podojim svoga sina, gle: on mrtav!
I kad sam pažljivije pogledala, razabrah: nije to moj sin
koga sam ja rodila!“
Druga žena tvrdila je suprotno – da je živo dete
njeno. I tako su se njih dve prepirale pred kraljem dok
nije naredio da mu donesu mač i raseku dete napola, kad
se već dve majke ne mogu sporazumeti čije je.
„Tada ženu, majku živog djeteta, zabolje srce za
sinom, i povika ona kralju:’ Ah gospodaru! Neka se njoj
dade dijete, samo ga nemojte ubijati!’ A ona druga
govoraše: ’Neka ne bude ni meni ni tebi: rasijecite ga!’
Onda progovori kralj i reče: ’Dajte dijete prvoj,
nipošto ga ne ubijajte! Ona mu je majka.’“
Ovaj prikaz završava se u Bibliji sledećim rečima:
„Sav je Izrael čuo presudu koju je izrekao kralj, i
poštovali su kralja, jer su vidjeli da je u njemu božanska
mudrost u izricanju pravde “
Oko Solomonovog imena splele su se kasnije i
mnoge druge legende, koje govore o njegovoj moći nad
duhovima, dovitljivosti, pravednosti, sveznanju i
izuzetnoj mudrosti, zbog čega su ga zvali i Solomon
premudri. Njegov lik često je obrađivan u umetnosti – u
književnosti i slikarstvu (Peruđino, Rafael, Holbajn,
Rubens i dr.). Ipak, njegovo se ime danas najčešće
pominje u izrazima solomonsko rešenje, solomonska
odluka, solomonski sud, odnosno solomonska presuda.