SLEPI PUTNIK

Zašto se kaže SLEPI PUTNIK

Među brojnim ustaljenim izrazima s odredbom
slep (ijekavski slijep), kao što su slepa vrata, slepa
poslušnost, slepa sreća, slepa ulica, slepi kolosek, slepi
metak, slepi miš, slepi prozor, slepi slučaj, slepi fenjer,
slepo kuče, slepo oko, slepo oružje, slepo pismo, slepo
crevo i sl., najzagonetniji je i najzanimljiviji slepi putnik.
Značenje toga frazema jasno je gotovo svakom izvornom
govorniku našeg jezika, pogotovo obrazovanom, a
zabeleženo je i u Rečniku Matice srpske, gde među
izrazima navedenim uz reč slep stoji:
„slepi putnik onaj koji putuje vozom ili brodom
bez vozne karte.“ (V tom, str. 850 b).
Isto je, i još kraće, objašnjenje i u Matešićevom
Frazeološkom rječniku hrvatskog ili srpskog jezika (izd.
„Školska knjiga “ Zagreb, 1982):
„slijepi putnik putnik bez vozne karte“ (str. 550
6).
Ni u jednom od tih rečnika, međutim – kao,
uostalom, ni u mnogim drugim koje smo pregledali,
uključujući i etimološke – nije objašnjeno kako je frazem
slepi putnik nastao i zašto se „putnik bez vozne karte“
naziva upravo tako, a ne nekako drukčije.
Od velikih jezika iz kojih smo mogli preuzeti taj
frazem jedino se u nemačkom kaže isto kao kod nas:
blinder Passagier (blinder pasažir) – doslovno: slepi
putnk. U engleskom je drukčije: stowaway, u
slobodnijem prevodu: „tajno utovareni“, „sklonjeni“,
„onaj koji se provlači, provuklica“. U ruskom je, opet,
зaяц „zec“. (Rusi imaju i širi izraz: eздить ili eхaть зайцем, što znači: „putovati kao slepi putnik“.) U
francuskom je: voyageur en contrabande – „krijumčareni
putnik“, u italijanskom: passaggero clandestino – „tajni
putnik“ itd.
Po svemu tome može se zaključiti da smo frazem
slepi putnik, najverovatnije, preuzeli iz nemačkog jezika,
i to doslovnim prevođenjem (kao kalk). Da li su ga
Nemci prethodno preuzeli iz holandskog ili švedskog,
gde takođe postoji, nije za nas toliko važno. Važnije je
da utvrdimo zašto je putnik bez karte u nemačkom (ili
holandskom, švedskom – svejedno) nazvan upravo tako –
slepi putnik (izvorno: blinder Passagier).
Moguće su dve pretpostavke, koje inače kolaju u
laičkim, pa i stručnim krugovima:

  1. da je nekad postojao pomorski propis, ili bar
    uobičajena praksa, da se slepci prevoze brodovima
    besplatno, bez vozne karte i
  2. da su se krijumčareni putnici, tj. putnici bez
    vozne karte, skrivali po mračnim kutovima palube ili
    potpalublja brodova na koje su se tajno ukrcavali, pa su
    onda, kad ih otkriju i izvuku iz tame, bivali zaslepljeni
    žarkom svetlošću i tako ostajali izvesno vreme slepi.
    Bez obzira na to što će se ova objašnjenja nekome
    učiniti uverljivim, ona nisu potkrepljena nikakvim
    dokazima, pa se mogu uzeti samo kao zanimljive
    pretpostavke. Nigde, naime, u pomorskom pravu, bar
    koliko je meni poznato (a pregledao sam mnoge izvore,
    naše i strane), nije postojao propis po kome bi slepi ljudi
    imali pravo na besplatan prevoz, kao što nigde još nije
    otkriven neki zapis koji bi svedočio da je postojala
    makar uobičajena praksa u tom smislu. Drugo objašnjenje, opet, zvuči suviše maštovito i nategnuto da
    bi se moglo prihvatiti bez čvršćih dokaza. Zato je teško
    poverovati da je frazem slepi putnik nastao na taj način.
    Mnogo je verovatnije lingvističko objašnjenje, do koga
    smo došli analizom značenja nemačkog prideva blind –
    „slep“, kao odredbenog dela izraza blinder Passagier.
    Prema iscrpnom i pouzdanom Ristić-Kangrginom
    Enciklopediskom nemačko-srpskohrvatskom rečniku
    (Beograd, 1936), taj pridev u nemačkom, pored
    osnovnog značenja: „slep“, „onaj koji ne vidi“, ima još
    nekoliko značenja, od kojih je za objašnjenje našeg
    frazema posebno zanimljivo ono navedeno u tačkama
    2,4 i 5. Po tome blind može da znači i „zaklonjen“,
    „nevidljiv“, „prikriven“ i sl. Ta su značenja ilustrovana i
    konkretnim primerima: blind Kappe – „ volšebna kapa,
    kapa koja čini nevidljivim“, ili blinde Gräben –
    „zaklonjeni (prikriveni) rovovi“, ili blinde Klippen – „
    grebeni (i stene) pod vodom“, dakle: „skriveni grebeni“.
    I kod nas, stakloresci upotrebljavaju germanizam blind
    ram za okvir na kome se zateže platno, a koji je iza
    platna, dakle nevidljiv. Isto tako imamo izraz „slepi
    pod“, jer se ne vide daske kad se odozgo stavi parket.
    Već na osnovu ovih primera može se s velikom
    dozom sigurnosti zaključiti daje, s osloncem na takvo
    značenje nemačkog prideva blind – „slep“, nastao, pored
    drugih, već pomenutih, i ustaljeni izraz blinder
    Passagier – „slepi putnik“.
    Slepi putnik, dakle, znači izvorno: „nevidljivi,
    prikriveni, skriveni putnik“, „putnik koji se skriva“
    (najčešće na brodu, ali i u vozu ili nekom drugom
    prevoznom sredstvu). Nakon svega može se reći da je objašnjenje
    jednostavno. Frazem slepi putnik (izvorno: blinder
    Passagier) nastao je u nemačkom (a pre toga, možda, i u
    holandskom ili švedskom), pa je potom sa već ustaljenim
    značenjem kao prevedenica (kalk) prenesen i u naš jezik.
    Od nas, ili direktno iz nemačkog, primili su taj izraz i
    Slovenci, kod kojih takođe postoji frazem slepi potnik.