SLEPA SREĆA

Zašto se kaže SLEPA SREĆA

Izraz slepa sreća, koji se obično upotrebljava kad nekome iznenada iskrsne kakav veliki dobitak ili kad naglo postigne neočekivan uspeh, ima takođe svoje korene u antičkim mitološkim predstavama života. Već je u prethodnoj priči rečeno da je rimska boginja Fortunapoistovećivana s grčkom boginjom sreće Tihom. Tiha je, prema predanju, bila „zlatokrila i brza poput munje, čas dobra i blagonaklona, a čas nepravedna, divlja i slepa. Ona se igra ljucima kao loptom; od njenih ćudi zavisi sreća i blagostanje, ili beda i propast. Svoje darove često daje nedostojnima i zajedno s Elpidom, slepom Nadom, neprestano obmanjuje ljudski rod.“ Njena obeležja, kao i Fortunina, bila su: točak (kolo), vaga, kocka, kormilo i rog izobilja. Tiha je, dakle, bila boginja koja sve daje, ali i sve oduzima. I to ne po nekim zaslugama, nego po slučaju, naslepo. Zato je upravo mogla da često obdaruje velikim bogatstvima nedostojne, a upropaštava zaslužne. Ljudi i danas veruju u „slepu sreću“. Zato ih, valjda, toliki broj igra loto, sportsku prognozu i druge „igre na sreću“. Svi misle: Sreća je slepa ili luda, pa možda i mene zadesi!? A zaboravljaju pri tom da je sreća, doduše, slepa, ali i veoma retka. Zato je bolje,kako naš narod kaže, uzdati se u se i u svoje kljuse, tj. u svoje sposobnosti i u svoj rad. Jer, opet kako veli naš narod: Svako je kovač svoje sreće.Treba na kraju reći da se u nas pored slepa srećagovori i luda sreća, što znači da se ona dešava bez ikakvog reda i smisla, i bez najave. Zato u Rečniku
Matice srpske uz ta dva izraza i stoji: „neočekivan, srećan ishod, rezultat čega“.