SIZIFOVPOSAO

Zašto se kaže SIZIFOVPOSAO

Nema, sigurno, uzaludnijeg i besmislenijeg posla od Sizifovog. To je, kako piše u rečnicima: „neprekidan, zamoran i besplodan (uzaludan) rad bez svrhe i cilja“. Sizifov posao je, na primer, učiti nekoga ko uopšte nema sluha da svira violinu, ili kopati kamen ljutac u Gabeli tražeći ostatke Troje. Možeš kopati koliko hoćeš, na tragove toga drevnoga grada nećeš naići. Ipak, baveći se Trojom i grčkim mitovima, može se doći do saznanja ko je bio Sizif i kako je nastao izraz Sizifovposao.Sizif je bio vladar Epira u Argolidi i osnivač grada Korinta. Slovio je kao najmudriji, najlukaviji i najpokvareniji smrtnik stare Helade. Priča o njegovoj podmuklosti i basnoslovnom bogatstvu širila se nadaleko. Kao sin boga Eola, gospodara svih vetrova, znao je božanske tajne, ali ih u svojoj oholosti nije hteo ili nije mogao čuvati. Tako je jednom prilikom Asopu, ocu lepe Egine, koju je ugrabio Zevs, otkrio ime otimača i time na sebe navukao gnev vrhovnoga boga i gospodara svih ljudi. Stoga ovaj pošalje boga smrti Tanatosa da odvede Sizifa u carstvo mrtvih. Ali lukavi Sizif, osetivši da mu se približava smrt, na prevaru uhvati Tanatosa, zarobi ga i okuje. Iza toga nastala je prava pometnja: ljudi su prestali umirati i tako je poremećena ravnoteža i sklad u prirodi. Da bi svet spasao te nevolje i kaznio neposlušnoga Sizifa, Zevs naredi bogu rata Areju da ga uhvati. Ovaj to i učini, oslobodi Tanatosa, koji onda Sizifa odvuče u podzemni svet. Ali i tu lukavi Sizif ponovo nadmudri bogove.Pošto su gospodari podzemlja, Had i njegova žena Persefona, uzalud čekali da im Sizifova žena povodom njegove smrti prinese žrtvu, Sizif pristupi Hadovom prestolju i reče: – O, gospodaru duša umrlih, veliki Hade! Ti si po moći ravan Zevsu! Pusti me na svetu zemlju, ja ću narediti svojoj ženi da ti prinese bogate žrtve, pa ću sezatim vratiti u carstvo senki. Had nije ni slutio da se Sizif pre smrti dogovorio sa ženom da ne prinosi žrtvu povodom njegove smrti kako bi mogao imati izgovor da se vrati. Verujući u Sizifovo obećanje, Had ga pusti da se vrati među žive. A on, umesto da učini ono što je obećao, nastavi da živi na zemlji i da uživa u svom raskošnom dvorcu, likujući što je jedini od smrtnika uspeo da nadmudri bogove. Na to se Had rasrdi, pošalje Tanatosa na zemlju da Sizifu iščupa dušu i vrati je u mračno carstvo mrtvih. Tu je njegova duša ostala zauvek. Zbog svog lukavstva, pokvarenosti, obmana i podvala koje je činio ljudima i bogovima, Sizif je osuđen na tešku kaznu: da uz strmu planinsku liticu večno gura ogroman kamen. Taman kad dođe do vrha, kad mu se učini da je stigao do cilja, kamen mu izmakne iz ruku i uz tresak se stropošta do samog podnožja. On se ponovo prihvata posla i tako večno kotrlja kamen uz brdo, bez nade da će ikada doći do cilja – na vrh planine. Sizifove muke opisane su i u literaturi. Tako u Homerovoj „Odiseji“ piše: Ondje Sizifavidjeh gdje žestokih muka se muči, rukama
obadvjemagromoradni mičući kamen,rukama on se mnogo i nogama napinjuć turakamen na brijeggore, i kadaga hoće prebacitbrijegu preko vrhunca, težinapognaga natrag,niz brdo u taj se par skotrlja hridinagrdna.Onda se napreže opet i tura, iz svih mu uda izvire znoj i prah se nad glavom njegovom diže.Iz ove legende proizašao je izraz Sizifof posao,koji, kao što je već rečeno, znači: „zamoran i besplodan, težak i uzaludan rad bez smisla i svrhe“. Za označavanje takvog, uzaludnog napora postoji još jedan izraz: posao Danaida. Danaide su, po staroj grčkoj legendi, bile kćeri argoskog kralja Danaja. Zbog toga što su poubijale svoje muževe u prvoj bračnoj noći, bogovi su ih kaznili da neprestano pune vodom bačve bez dna. I to bi se moglo nazvati pravim sizifovskim poslom. Na kraju, treba reći da postoji i izraz Sizifovkompleks.To je „naziv za osećaj straha od eventualnog neuspeha upravo u času kad treba postići određeni cilj“. Treba se, dakle, kaniti sizifovskih poslova i čuvati Sizifovog kompleksa u svim prilikama, a posebno, ko je đak, na času pismenog iz matematike.