SIJAMSKI BLIZANCI

Zašto se kaže SIJAMSKI BLIZANCI

Izraz sijamski blizanci označava blisku,
nerazdvojnu povezanost dve osobe, ili stvari, pojave i sl.,
katkad toliko tesno vezane da bi svaki raskid, kad su u
pitanju živi stvorovi, značio smrt za svakog od njih. U
tom značenju frazem sijamski blizanci proširio se i u
običnom govoru, pa se u Matešićevom Frazeološkom
rječniku navodi i ovaj primer iz dnevne štampe: „Zašto
ste razdvojili sijamske tv-blizance Šiljka i Silobrčića?“
(Reč je o dvojici nerazdvojnih voditelja u nekad veoma
gledanoj emisiji „Mali noćni razgovori“)
Upravo s tim značenjem („bliska povezanost“)
sijamski blizanci žive danas u srpskom jeziku. A pravi
„sijamci“, od kojih je taj izraz i potekao, odavno su
umrli, pre više od stotinu godina. Zvali su se Čang i Eng.
Rođeni su, kako se već iz samog izraza da zaključiti, u
Sijamu (današnjem Tajlandu), koji je poznat još i po
sijamskim mačkama, ali i po tome što se slikovito naziva
„zemlja smeška“.
Zanimljivo je da blizance Čanga i Enga, koji su
bili fizički spojeni, srasli jednim delom grudi, u njihovoj
rodnoj zemlji nisu zvali sijamskim nego – kineskim
blizancima, zato što su im roditelji bili doseljeni Kinezi.
Rođeni 11. maja 1811. godine, blizanci su
detinjstvo proveli u maloj plovećoj kući u blizini
Bangkoka, glavnog grada Sijama (Tajlanda). Otac im je
bio siromašni ribar, pa su živeli u bedi sve dok ih 1829.
nije otkrio trgovac i pomorac Abel Kofin i odveo u
Sjedinjene Američke Države. Prikazivao ih je publici po
gradovima s obe strane okeana (i u Americi i u Evropi) tako da su postali veoma popularni. Stekli su svetsku
slavu, a uz to i dosta novaca, pa su se nastanili u
Sjedinjenim Državama, u Severnoj Karolini, i primili
američko državljanstvo. Prvo su se bavili trgovinom, a
onda su kupili farmu i živeli na svojih „110 jutara, gajeći
stoku i obrađujući zemlju. Za divno čudo, bili su i sretno
oženjeni – dvema Amerikankama, sestrama Adelaid i
Sali, s kojima su izrodili više od dvadesetoro dece (Čang
i Adelaid imali su sedam kćeri i tri sina, a Eng i Sali čak
sedam sinova i pet kćeri). Sva deca su im inače bila
normalna i zdrava, osim jednog Čangovog sina i kćeri
koji su ostali gluvonemi. Zajedno rođeni, ne rastajući se
nijednog trenutka, Čang i Eng su zajedno i umrli, istoga
dana i gotovo u isti čas: 17. januara 1874. Preminuli su u

  1. godini.
    O slavnim blizancima dosad se pisalo dosta u
    celom svetu. O njihovom životu napisan je i jedan
    roman. Objavljen pod naslovom Dvoje, taj je roman
    sedamdesetih godina dvadesetog veka pobudio veliko
    interesovanje čitalačke publike širom Amerike. Autori
    pomenutog dela, Irvin Valas i njegova kći Emi, izneli su
    mnogo zanimljivih detalja iz Čangovog i Engovog
    života. Uza sve bogatstvo, njihovo živovanje bilo je
    teško i nesnošljivo, pa je često dolazilo i do dramatičnih
    sukoba. Čang je, recimo, pio i pušio, a Eng nikako nije
    podnosio alkohol i duvan. Zbog toga su se tukli, pa čak
    povlačili i po sudovima. Ali njihova nevolja imala je
    ponekad i svoje prednosti. Jednom ih je spasla teške
    novčane globe i zatvora. Desilo se da je, prilikom
    boravka u Filadelfiji, Čang udario jednog gledaoca, pa je
    trebalo da bude kažnjen. Sudija se našao u nedoumici:
    Ako kazni Čanga, ispaštaće i Eng, ni kriv ni dužan. To je shvatila i oštećena strana, pa je povukla tužbu, te se tako
    sve sretno završilo.
    Za Čanga i Enga po njihovom imenu, a pogotovo
    po američkom prezimenu Bunkes, danas retko ko zna.
    Ali oni su u celom svetu postali i ostali poznati kao
    sijamski blizanci. Taj izraz ušao je i u medicinsku
    terminologiju pa se svi slučajevi „sraštenih blizanaca“
    kod nas i u svetu upravo tako nazivaju.