SEDMA SILA

Zašto se kaže SEDMA SILA

Štampa, novinari i novinarstvo uopšte u nas se
obično nazivaju sedma sila. Da je štampa (žurnalistika,
novinarstvo) stvarno sila, koja može bitno da utače na
javno mnenje, a time i na događaje u ratu i miru,
pokazalo se dosad nebrojeno puta. Ali zašto je to baš
sedma sila i koje su, onda, prethodnih šest?
Odgovor na ovo pitanje nije jednostavno dati, jer
se ne zna tačno kad se taj izraz pojavio u srpskom jeziku
niti, pak, kako je nastao.
Za razliku od našeg sedma sila, u engleskom se u
istom značenju upotrebljava izraz četvrti stalež (fourth
estate). Slično je i u francuskom jeziku, pa i španskom i
italijanskom, gde takođe dominira broj četiri. Jedina je
razlika u tome što izrazi kojima se u tim jezicima
označava štampa, kad se prevedu, ne glase „četvrti
stalež“, kao u engleskom, nego „četvrta vlast“ ili
„četvrta vrsta (oblik) vlasti“.
Ono što je za nas sedma sila, za Engleze i
Amerikance četvrti stalež, a za Francuze, Špance i
Italijane četvrta vlast, za Ruse je šesta država (шестая
держава).
Kako su nastali svi ti izrazi i zašto se toliko
razlikuju? Zna se da je najstariji među njima engleski
izraz (četvrti stalež). On ima dugu istoriju. Јoš u XVIII
stoleću upotrebljavao se da bi se njime označila nova
politička snaga – srednji i niži slojevi naroda, za razliku
od već postojeća tri staleža, koje su predstavljali
plemstvo, sveštenstvo i građanstvo. Pod „četvrtim
staležom“ podrazumevala se ponegde i vojska, ili neka druga snaga koja se suprotstavljala vladajućim staležima.
Izraz je potom vezan za literaturu i konačno za štampu.
Prema Tomasu Karlejlu, škotskom esejisti i
istoričaru (1795-1881), prvi koji je upotrebio četvrti
stalež u tom smislu bio je politički pisac i ideolog
engleske aristokratije Edmund Berk (1729-1797). On je,
kaže Karlejl, ne navodeći izvor, govorio“ da u
parlamentu zasedaju tri staleža; ali tamo u galeriji
reportera zaseda četvrti stalež, znatno intenzivnije nego
svi oni“. Kasnije (početkom XIX stoleća) razni autori
pripisuju taj izraz drugim ličnostima, što nije toliko ni
važno. Važno je da se on ustalio u engleskom jeziku i da
se i danas njime označava štampa i njena moć.
Na sličan način nastali su i odgovarajući izrazi u
francuskom, španskom i italijanskom. I tu se, u suštini,
polazilo od društvenih staleža.
Ruski izraz šesta država nastao je drukčije, a
pojavio se tek u XIX stoleću. U to vreme bilo je u Evropi
pet velikih država: Rusija, Engleska, Francuska,
Nemačka i Austro-Ugarska, pa je „šestom državom“, da
bi se istakla njena moć, nazvana štampa.
Naše sedma silaa moglo je nastati po uzoru na ovaj
ruski frazeologizam. Zamena reči država u sila sasvim je
normalna, jer se država u prenesenom smislu može
shvatiti kao „sila“. (Uostalom, u nas se umesto velika
država govori velika sila) A što se tiče zamene broja šest
(šesta država) sa sedam (sedma sila), do toga je moglo
doći na dva načina. Prvo, naknadnim dodavanjem još
jedne države (sile) uz onih pet prethodnih kod Rusa
(recimo, Italije ili, možda, Turske), pa bi po tome štampa
bila – sedma sila. Drugo objašnjenje ne polazi od konkretnog značenja broja sedam, nego od njegovog
mitskog karaktera. Taj broj, naime, često se javlja u
mitologiji, u narodnim verovanjima, pa i narodnom
stvaralaštvu – pesmama i pričama. (Setimo se samo
onoga: „Preko sedam gora i sedam voda…“ iz priča koje
se i danas pričaju deci.) Pored sedam istu ulogu imaju i
brojevi tri, devet i dvanaest. Po tome nije isključena
mogućnost da je broj sedam, kao uobičajen, ušao i u naš
frazeologizam, a da to nema nikakve veze sa njegovim
stvarnim značenjem. Tu pretpostavku zastupa zagrebački
romanist dr August Kovačec, koji naglašava da je „u
frazeologiji, kao i inače u jeziku, važnije da izraz
odgovara nekom tipu strukture nego da svaki njegov
elemenat zadrži potpunu značenjsku samostalnost“. On
se poziva i na postojanje drugih sličnih izraza, kao što su
sedma umetnost ili sedam smrtnih greha, sedam grčkih
mudraca, sedam svetskih čuda (kojih je, očigledno,
moralo biti više, ali se ipak u tom izrazu hiljadama
godina zadržao upravo broj sedam).
Izraz sedma sila mogao je, dakle, nastati i na taj
način. Ili, možda, na onaj prvi, svejedno. Tek on se u nas
ustalio i danas se često upotrebljava u srpskom jeziku sa
jasnim i određenim značenjem: njime se ističe snaga i
moć štampe i javne reči uopšte.
Zanimljivo je da se pored sedma sila u poslednje
vreme javlja i izraz osma sila, kojim se označava
televizija.