S KOCA I KONOPCA

Zašto se kaže S KOCA I KONOPCA

U jednoj narodnoj pesmi, koju je zabeležio Vuk
Karadžić, stoje, pored ostalih, i ovi stihovi:
Pokupili zlice i zlikovce,
Buljumbaše s koca i konopca,
Te ih rani sirotinja raja.
I u jednom delu publiciste Rodoljuba Čolakovića
nalazi se ovakav primer:
U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i
imena, čifuti, balije, šokci odbjegli robijaši, ljudi s koca i
konopca.
Tako i u pravnim spisima Valtazara Bogišića
nalazimo: Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane…
što no riječ s koca i konopca.
Ovi primeri, i drugi navedeni u Rečniku SANU,
kao i oni zabeleženi u svakodnevnom govoru, svedoče
da je frazem s koca i konopca u nas veoma čest i da se
upotrebljava u raznim funkcionalnim stilovima. Njegovo
značenje iscrpno je objašnjeno u Rečniku SANU, pod
rečju kolac:
„s koca i (s) konopca (sakupiti, prikupiti i sl.) kad
hoće da se kaže da je nešto (obično kakav krug, grupa
ljudi) sastavljeno, prikupljeno sa svih strana, bez izbora i
kriterijuma, od svakakve, najgore vrste.“
Primeri koje smo naveli potvrđuju ovakvo
tumačenje. Ostaje, međutim, da se pobliže objasni kako
je nastao sam taj izraz. Ko su te zlice i zlikovci sabrani
„s koca i konopca“?
To su oni koji su zbog raznih zlodela osuđeni na
smrt nabijanjem na kolac, što je u nas bio običaj sve do
sredine devetnaestog stoleća, posebno za vreme turske
vladavine, ili smrt vešanjem (konopcem). Za njih se, jer
su pobegli s vešala ili izbegli nabijanje na kolac, kaže da
su s koca i (s) konopca. Otuda je u ovom izrazu naglasak
na okupljanju zlih i pokvarenih ljudi, onih, dakle, koji se
ne libe nikakvih zločina.
U vezi s nabijanjem na kolac (koje je najplastičnije
opisao Ivo Andrić u romanu Na Drini ćuprija) i
vešanjem pomoću konopca, kao najtežim kaznama za
zločinstva, postoje u nas i drugi slikoviti izrazi, kao što
su: omastiti kolac („biti nabijen na kolac“), omastiti
konopac („biti obešen“), sukati (kome) konopac
(„pripremati nekome smrt“), Goniti kocem i konopcem
(„nemilosrdno kažnjavati“) itd.