REMEK-DELO

Zašto se kaže REMEK-DELO

Prema Rečniku Matice srpske, remek-delo je „delo
(obično umetničko) koje se ističe svojim savršenstvom,
uzorno, vrhunsko ostvarenje“.
Remek-delo je, na primer, Tolstojev Rat i mir,
Šekspirov Hamlet ili Leonardova Mona Liza i Pikasova
Gernika, ili Betovenova Deveta simfonija. Remek-dela
građevinarstva su egipatske piramide, američki
oblakoderi i Kineski zid, jedino građevinsko ostvarenje
ljudskih ruku koje se može videti iz vasione prostim
okom. I priroda je veliki majstor, i ona je stvorila mnoga
remek-dela, kao što su Veliki kanjon ili Vodopadi
Nijagare u Americi, Havajska ostrva, sibirska
prostranstva, šaroliki svet životinja i bilja, pa i sam
čovek kao vrhunsko delo majke prirode.
Izraz remek-delo poznat je i raširen u srpskom
jeziku. O tome svedoči i to što je zabeležen u svim našim
rečnicima, a u pomenutom Rečniku MS potkrepljen je i
primerima iz literature, iz dela Tina Ujevića i Dobrice
Ćosića:
„Treba da čitamo kakav izbor remek-djela da
vidimo kako je dobra proza rijetka (Uj.). Njegove bitke
sa neprijateljima su prava remek-dela komandantske
veštine (Ćos. D.).“
Sasvim je, dakle, jasno šta izraz remek-delo znači
u srpskom jeziku. Treba, međutim, objasniti i odakle on
potiče, tačnije odakle nam reč remek i kako se našla u
sastavu toga izraza.
Remek je mađarska reč. Prema Etimološkom
rečniku mađarskog jezika (Magyar értelmezö kéziszótar), u izdanju Mađarske akademije nauka (1978),
ona znači:
1.nešto izvanredno, odlično (npr. izvanredna
knjiga, izvanredan igrač i sl.);
2.istinski dobro (nešto vredno priznanja);
3.u zanatskom smislu: predmet koji je izrađen u
okviru majstorskog ispita;
4.uopšte majstorsko delo, delo izvrsnog kvaliteta,
savršene izrade i sl.
Isto značenje ima reč remek i u našem izrazu
remek-delo. Stoga se i može protumačiti kao
„izvanredno, uzorno, vrhunsko, majstorsko delo“.
Neki naši jezikoslovci misle da je remek, u stvari,
reč povratnik. Mi smo je primili od Mađara, a Mađari,
pre toga, od nas (Slovena). Pretpostavlja se, naime, da
reč remek potiče od staroslovenskog remeslo, što znači:
„zanat, veština“. Ta se reč, uz brojne izvedenice,
zadržala u ruskom jeziku (рeмeслó – „zanat, obrt“), dok
su u nas ranije postojale samo reči ремесленик
(„zanatlija, rukotvorac“) i ремеслени („zanatski,
zanatlijski“).
Ova pretpostavka o dvostrukom slovenskomađarskom preuzimanju jedne reči nije dosad dokazana.
To, međutim, za sam izraz remek-delo nije ni važno.
Važno je da znamo šta on znači, a sad smo, evo, saznali i
kako je nastao: spajanjem pozajmljenice ремек i naše
reči delo.