POTEMKINOVA SELA

Zašto se kaže POTEMKINOVA SELA

Izraz Potemkinova sela nastao je u XVIII stoleću i
vezuje se za jednu poznatu istorijsku ličnost – za ime
Georgija Aleksandroviča Potemkina, ili, kako Rusi kažu

  • Patjomkina (1739-1791).
    Potemkin je bio ruski knez, uz to
    generalfeldmaršal i ljubimac carice Katarine II. Njenu
    naklonost stekao je još 1762. godine, kada je, kao
    gardijski oficir, odigrao odlučujuću ulogu u dvorskom
    prevratu kojim je Katarina II preotela vlast svome mužu
    caru Petru III Fjodoroviču. Kao ličnost od caričinog
    poverenja, vrhovni komandant vojske i prvi ministar, on
    je imao ogromnu vlast i uticaj u Ruskom carstvu.
    Učestvovao je u prvom ratu Katarine II s Turcima, koji
    je vođen 1768-1774, a u drugom ratu, 1787-1791, bio je
    glavno komandujući ruske vojske.
    Kada su, posle prvog rusko-turskog rata, Krim i
    severne obale Crnog mora pripojeni Rusiji, Potemkin je
    pristupio kolonizaciji novoosvojenih krajeva. Da bi
    pokazao brz i uspešan razvoj i ekonomski procvat toga
    područja pod ruskom vlašću, organizovao je, 1787,
    trijumfalno putovanje carice Katarine II na Krim.
    Svečanoj koloni pridružio se i austrijski imperator Josip
    II, pod imenom grofa Falkenštajna, a tu su bili i
    ambasadori velikih sila, među njima i francuski poslanik,
    grof Segir.
    Pošto stanje u Novorusiji nije bilo ni izdaleka
    onakvo kakvim ga je – da bi sebi pribavio još veći uticaj i
    slavu – prikazivao Potemkin (jer tamo je bilo čak i
    pobuna), on se trudio da pred očima carice Katarine II i njenih gostiju na razne načine dočara idiličan život
    tamošnjeg stanovništva. Zato je naredio da se duž
    imperatorkinog puta izgrade naselja, koja su bila samo
    prazne dekoracije (kulise). Seljaci dovedeni iz drugih
    krajeva, u svečanom, prazničnom ruhu i sa buketima
    poljskog cveća, dočekivali su Njeno carsko veličanstvo
    na pojedinim stanicama da bi odmah zatim bili
    prebacivani dalje prema Krimu i pojavljivali se u istoj
    ulozi više puta. Uz samu cestu bile su složene gomile
    vreća, koje su umesto žita bile nabijene peskom. U
    Kremčugu i drugim gradovima kroz koje je prolazila
    svečana kolona bili su zasađeni bujni parkovi i aleje, koji
    su se desetak dana kasnije sušili i nestajali. U Hersonu
    Potemkinovi ljudi su sagradili tvrđavu, koju je srušila
    prva oluja, a tu je bila i lađa, koja se nije mogla spustiti u
    vodu, jer bi odmah potonula.
    Sva ta raskoš i bogat život stanovništva koje je
    Potemkin pokazivao Katarini i njenoj pratnji bili su,
    dakle, obična prevara, obmana i laž. To nije moglo
    izmaći oštrom oku prisutnih stranaca, pogotovo
    diplomata, pa se o Potemkinovoj obmani počelo
    naveliko pisati. Carica Katarina pokušavala je da
    opovrgne glasove o tome, koji su i do nje dopirali, ali
    bez uspeha. Svedočenja očevidaca bila su uverljivija.
    Tako je francuski poslanik Segir, učesnik u svečanom
    pohodu, u svojim Memoarima ostavio, pored ostalog, i
    ovaj zapis:
    „Gradovi, sela, salaši, a ponekad i obične kolibe,
    bili su tako ukrašeni i maskirani trijumfalnim kapijama,
    girlandama cveća i nakićenim arhitektonskim
    dekoracijama da je njihov izgled obmanjivao,
    preobraćajući ih u našim očima u velelepne dvorce i
    raskošno izgrađene vrtove…“ Veliki broj napisa o
    Katarininom putovanju na jug, u kojima su
    raskrinkavane Potemkinove podvale, doveo je do toga da
    se već dvadesetih godina XIX stoleća počeo
    upotrebljavati izraz Potemkinova sela. Kasnije se on
    proširio u mnogim jezicima, pa se i danas upotrebljava u
    značenju: „obmana“, „smišljena varka“ ili „lažni blesak
    koji sakriva neuspeo sadržaj nečega“.
    I u nas se taj izraz često upotrebljava, što nije ni
    čudno, jer u našem društvu ima dosta lažnog sjaja,
    idejnih kulisa i fraza iza kojih ne stoji ništa, osim
    siromaštva i praznine, koji se nikakvim obmanama ne
    daju sakriti. Zato u novinama često možemo pročitati
    ovakve naslove:
    Potemkinova sela u „Cinkarni “ ili: Potemkinova
    ekonomija i sl. U jednom listu objavljen je i članak pod
    naslovom Potemkinovi autobusi. U podnaslovu se
    objašnjava o čemu se, u stvari, radi: ,Da bi pokazali
    televizijskim snimateljima kakva, tobože, neopisiva
    gužva vlada na autobuskoj stanici i kako je opravdano
    graditi još jedan takav objekat, vozači vrnjačkog
    ’Autoprevoza’ izgurali su na stanicu sve svoje
    autobuse.“
    Tako smo, eto, pored Potemkinovih sela, dobili i
    izraze Potemkinova ekonomija, Potemkinovi autobusi, pa
    čak, u jednom slučaju, i Potemkinovi tenkovi!?
    Ipak, izraz Potemkinova sela je onaj prvi i pravi i
    on se upotrebljava u svakom slučaju kada je reč o
    obmani, smišljenoj varci i sl. Tako, onda, možemo
    govoriti, najčešće s pravom, o Potemkinovim selima u
    našoj privredi, kulturi, školstvu i drugim oblastima
    društvenog života. Stoga je i jasno što nam se sve tako
    brzo ruši, kao ona Potemkinova tvrđava u Hersonu, na
    obalama Crnoga mora.