PODMETNUTI KUKAVIČJE JAJE

Zašto se kaže PODMETNUTI KUKAVIČJE JAJE

Ljudi su često, u svojoj prepredenosti i
podmuklosti, spremni jedni drugima da podmeću svašta,
pa i – kukavičja jaja. Sudeći po naslovima i napisima u
našim novinama podmetanje (ili poturanje) kukavičjih
jaja oprobano je sredstvo za postizanje ovih ili onih
ciljeva u političkoj borbi. Otuda i upozorenje:
„Promena onoga što ne valja mora biti… Pri tome
treba paziti da se sa zahtevima za promenu ne podmetne
i ’kukavičje jaje’, odnosno neki parcijalni interes.“
Slična je i ova konstatacija:
„Pojedinci iz svojih fotelja podmeću kukavičja jaja
današnjoj, modernoj Evropi, koja je vreme feuda već
zaboravila.“ Očigledno je da je i u jednom i u drugom
primeru reč o nekoj podvali, o zameni pravih sadržaja
krivim, lažnim, o podmetanju svojih shvatanja ili težnji
nekome drugom da ih on, i ne znajući o čemu se radi,
zastupa ili ostvari. A sve je to, kako smo videli,
označeno izrazom podmetnuti kukavičje jaje.
Kako je nastao taj izraz i zašto je određeno ljudsko
ponašanje povezano s kukavičjim jajima?
Poznati nemački zoolog Alfred Edmund Brem
(Brehm), u svojoj sjajnoj i već pomenutoj knjizi Život
životinja, prikazujući našu sivu kukavicu (Cuculus
cornus), govori, pored ostalog, i o njenom posebnom
načinu razmnožavanja. Ta ptica, naime, ne izvodi
mladunce kao sve ostale ptice – ležanjem na jajima. Ona
svoja jaja polaže u tuđa gnezda da se tamo izlegu, tako
da mlade kukavice kasnije othrane drugi roditelji.
Kukavica, dakle, stvarno podmeće svoja jaja drugima. Obično su to zebe, ševe, vrapci, šojke, svrake, slavuji,
drozdovi, kosovi i druge ptice pevačice. Zanimljivo je da
joj pri tome pomaže i sama priroda. Njena jaja su, naime,
bojom prilagođena jajima ptica u čija ih gnezda polaže.
„Usled toga“ – kaže Brem – „u različitim
područjima prevaguje čas jedna, čas druga boja.“ Ovaj
prirodnjak iznosi i druge zanimljive podatke o
kukavičjem podmetanju jaja:
„Mlada kukavica izlazi iz jajeta nakon 12 dana
ležanja. Tek izlegla, potpuno je nemoćna, ali uprkos
tome strahovito proždrljiva. Zahteva više hrane nego što
joj njeni odgojitelji mogu smoći, pa ako u gnezdu ima i
drugih mladunčadi, grabi im hranu ispred kljuna. Mlada
kukavica, još gola, izbacuje redovito sva jaja i svoje
sustanare iz gnezda… Eksperimentima je provereno da
mlada kukavica nagonski izbacuje iz gnezda decu svojih
gostoprimaca. Nekoj mladoj kukavici, tri dana nakon
izlaska iz jajeta, stavili su u gnezdo, koje je već bilo
prazno, kanarince od osam dana. Mali kukavičji
golišavac nije mirovao sve dotle dok nije jednoga od
njih, žestoko se okrećući i podmećući glavu, naprtio sebi
na leđa. zatim se brzo i snažno uspravio, krenuo natraške
i izbacio mladog kanarinca iz gnezda. Isto je tako
postupio i s ostalima.“
Ostavši samo u gnezdu, mladunče kukavice
obezbeđuje sebi opstanak, jer ga pomajka i poočim hrane

  • nastojeći da mu donesu što više insekata, pužića,
    gusenica i crva kako bi zadovoljili njegovu veliku glad.
    Nakon dvadesetak dana mlada kukavica napušta gnezdo
    i odlazi u prirodu, praćena još izvesno vreme dirljivom
    pažnjom obmanutih hranitelja. Na osnovu spoznaje ponašanja kukavica u prirodi
    nastao je u jeziku izraz podmetnuti kukavičje jaje, sa
    značenjem: „nasamariti koga“, „vešto podmetnuti kome
    svoje misli ili shvatanja“, „svojim problemima opteretiti
    drugoga” i sl. On se uglavnom odnosi na ljude koji se
    ponašaju kao kukavice, tj. one koji su spremni da
    drugima podmetnu svoje ideje ili svoje težnje kako bi ih
    ostvarili tuđim naporima.
    Treba na kraju reći da između stvarnog podmetanja
    kukavičijih jaja u prirodi i ponašanja ljudi koja se
    označavaju tim izrazom postoji jedna bitna razlika: ptice
    to čine po nagonu za održanje, a ljudi svesno – da bi
    prikrili svoje prave namere i ostvarili ih nasamarivši
    drugoga. Stoga izraz podmetati kukavičja jaja ima jako
    pejorativno (pogrdno) značenje.