PLEЈADE

Zašto se kaže PLEЈADE

Na vedrom nebu, u sazvežđu Bika, za toplih letnjih večeri, golim okom može se videti sedam sjajnih zvezda, koje se zovu Plejade, a u nas još i – VlašićiPo astronomima, Vlašići su mnogo veća skupina zvezda (teleskopom ih je vidljivo oko 500, a pomoću specijalnih fotografija čak do 2.000), ali samo onih sedam najblistavijih, koje su bez ikakvih sprava mogli videti i stari Grci, nazvane su Plejadama. Uz nastanak ovih zvezda i njihovog imena vezana je jedna zanimljiva legenda. Po toj legendi, Plejade su bile kćeri Okeanide Plejone i titana Atlanta. Bilo ih je sedam i zvale su se Alkiona, Kelena, Elektra, Tajgeta, Maja, Steropa i Meropa. Sve su one, osim poslednje, Merope, bile miljenice bogova: Alkiona i Kelena – Posejdonove, Elektra, Tajgeta i Maja – Zevsove, a Steropa – Arejeva, i s njima su izrodile više sinova. Јedino je Plejada Meropa volela smrtnika, Sizifa, podarivši mu sina Glauka. Zato je, kažu, potamnela od stida, pa se od svih zvezda sestara najslabije vidi. (Po nekima, opet, ta tamna zvezda nije Meropa, nego Zevsova ljubimica Elektra, koja je nakon propasti Troje, zbog silne žalosti, sakrila lice rukama.) Bilo kako bilo, tek legenda o Plejadama time se ne završava, jer se ne objašnjava kako su Plejade uopšte stigle na nebo i postale zvezde. Pa, evo i te priče. Starom Heladom prenosio se, s kolena na koleno, mit o tome kako je Orion, čuveni lovac džinovskoga rasta i izuzetne lepote, godinama progonio Okeanidu Plejonu i njenih sedam kćeri. Smilovavši se na Plejonine
kćeri, Zevs ih je preobrazio u golubice i uzdigao u nebo da tamo večno sjaje kao zvezde, pojavljujući se svake godine na početku žetve i plovidbe i nestajući kad dođe vreme za setvu i povratak brodova u sigurne luke. No ni tamo ih Orion nije ostavio na miru. I danas se, kažu, može videti kako zvezda Orion na nebeskom svodu goni Plejade, bez izgleda da ih ikada stigne. Postoji i druga priča kako su Plejade postale zvezde. Njih je, prema toj priči, Zevs uzdigao na nebo, izsamilosti – jer su oplakivale smrt svoga oca, ili brata. Plejade su grčkim mitom prenesene sa zemlje na nebo, a zatim su ih ljudi, mnogo vekova kasnije, ponovo spustili na zemlju – da bi njihovim imenom, uopštenim i pretvorenim u oblik jednine (plejada), označili – prvo grupu od sedam najvećih aleksandrijskih pesnika iz III stoleća pre nove ere (to je bila Aleksandrijskaplejada), a zatim i sedam čuvenih francuskih književnika iz XVI stoleća naše ere, okupljenih oko pesnika Pjera Ronsara (1524-1585). Bila je to poznata Francuskaplejada(Pleiade franșaise). Kasnije je taj pojam proširen i ne vezuje se više za broj sedam. Pod pojmom plejada danas se podrazumeva grupa najboljih ljudi u nekoj oblasti, pokretu i sl., najčešće umetnika, i to bez obzira na njihov broj. Tako se u našoj književnosti govori o plejadi romantičarskih pesnika, ili, u drugom kontekstu, o plejadi revolucionara i sl. Svi oni, kao zvezde na nebu, sijaju punim sjajem obasjavajući svojom rečju i idejama pokolenja koja ih slede.