PLAVA KRV

Zašto se kaže PLAVA KRV

U našem jeziku, kao i u mnogim drugim jezicima
(španskom, engleskom, nemačkom, itd.), izrazom plava
krv (španski sangre azul, engleski blue blood, nemački
Blaues Blut) označavaju se pripadnici aristokratskih
(plemićkih) porodica, za razliku od ostalog, „normalnog“
sveta, koji nema „plave krvi“.
Znamo da krv svakoga čoveka, bio on plemić ili
ne, može biti samo crvena, jer je to, kako stoji u
rečnicima: „crvena neprovidna tečnost, sastavljena od
krvne plazme i eritrocita (crvenih krvnih zrnaca)…“
Nigde dosad nije zabeležen slučaj da neko ima krv neke
druge boje osim crvene (u blagim nijansama). Pogotovo
nije zapamćeno da neko ima plavu krv. Pa kako je, onda,
uopšte nastao taj izraz i kako objasniti njegovo poreklo?
Odgovor na to pitanje može se naći u raznim
izvorima (The Shorter Oxford English Dictionary,
Oxford,1987; Meyers Lexikon, Leipzig,1925 itd.).
Najpotpunije objašnjenje, međutim, daje, Džejms
Rodžers (James Rogers, The Dictionary of Cliches, New
York, 1985), koji kaže:
„PLAVA KRV. Aristokrat(ija) ili aristokratska
osoba. Tokom vekova, kada su tamnoputi Maori vladali
Španijom, članovi starih kastiljanskih porodica govorili
su s ponosom kako njihovu krv nisu zagadili Maori ili
neke druge strane primese. Izraz koji su upotrebljavali,
sangre azul (’plava krv’), potiče, verovatno, otuda što su
vene na njihovoj svetloj koži bile uočljivo plave.“
Objašnjenje je, kako vidimo, prosto, istorijski
zasnovano i uverljivo: Beloputim španskim aristokratama, potomcima starih Iberaca, za razliku od
ostalih, s Arapima i drugim rasama izmešanih stanovnika
Španije, isticale su se plave vene na rukama, pa je na
osnovu toga stvoren i izraz plava krv. Kasnije su se svi
plemići i članovi plemićkih porodica (grofovi, baroni,
markizi, prinčevi, kneževi, baronice, grofice, markize,
princeze itd.) – bili beloputi ili tamnoputi, svejedno –
počeli nazivati ljudima „plave krvi“.
Koliko je „plava krv i danas na ceni, najbolje
svedoči sama Španija. Verovatno nigde u Evropi nema
toliko prinčeva, vojvoda, kontesa… kao u toj zemlji. Ima
ih preko 400!? Zato su, kako pišu novine, početkom
osamdesetih godina dvadesetog veka španski socijalisti
zatražili u Parlamentu da se uvedu veliki porezi na
kupovinu isprava o pripadništvu „plavoj krvi“. To nije ni
čudno kad je u pitanju Španija, koja je domovina „plave
krvi“. Uostalom, ona je, još za vreme Frankovog života,
ponovo postala kraljevina i danas u njoj vlada kralj Huan
Karlos. Ali i u drugim zemljama, pa i kod nas, sve se
više govori i piše o bivšim kraljevima i članovima
kraljevskih porodica. A i sami su se oni, kao pretendenti
na presto ili prestolonaslednici, počeli brinuti o svojim
narodima i zemljama u kojima su nekad vladali njihovi
prethodnici. Neki od njih na sav glas hvale čak i naše
ćevapčiće i pljeskavice. Na to je jedan duhoviti novinar
dao ovakav komentar: „Krv nije voda, makar bila i
plava.“
„Plava krv“ je, očigledno, ponovo u modi. Ali ona,
osim prednosti, donosi i velike nevolje. Ljudi „plave
krvi“, naime, ne smeju se mešati s onima koji ne
pripadaju njihovom sloju. Svaki prekršaj u tom smislu
oštro se kažnjava. U sećanju starijih generacija ostao je upamćen simpatični Edvard VIII, nesretni kralj Velike
Britanije, koji je zbog velike ljubavi prema izvesnoj
gospođi Simpson, zavodljivoj Amerikanki građanskog
porekla, nepunu godinu dana nakon ustoličenja (1936)
morao ostaviti krunu te velike imperije. No to nije ništa
prema sudbini jedne saudijske princeze, koja je svoj greh
što je poklonila ljubav običnom mladiću platila životom.
Potresan zapis o tome objavljen je u našim novinama

  1. godine:
    „Princeza Hama, devojka od osamnaest godina,
    jedna od članova prinčevske porodice koja broji deset do
    dvanaest hiljada potomaka vladajuće loze Sauda,
    zaljubila se u mladića u čijim žilama teče obična, crvena,
    a ne ‘plava’ krv.
    Pošto je po ustaljenim zakonima Saudije
    zabranjena svaka veza na nejednakom društvenom
    nivou, mladi su pokušali da preskoče te krute kastinske
    prepreke i postanu muž i žena.
    Završili su na trgu u Cedi. Njemu je javno
    odrubljena glava, a ona je streljana…“
    Eto kako može biti teška ta slavna „plava krv“!