PLAKATI KAO GODINA

Zašto se kaže PLAKATI KAO GODINA

U našem jeziku ima više ustaljenih izraza koji
označavaju kako neko plače. Kaže se: plače izaglasa
(kad glasno i jako plače), ili plače kao kiša (kad roni
silne suze), ili plače kao da mu kožu deru (kad plačući
vrišti, dreči), ili plače kao malo dete (kad odrastao čovek
plače bez ozbiljnog razloga). Sve te izraze lako je
razumeti i objasniti, jer oni sami sobom jasno kazuju o
kakvom je plakanju reč. Ali zašto se kaže: plakati kao
godina, ili plakati kao godinica (najčešće s dodatkom:
ljuta, crna godina i sl.)?
Odgovor na ovo pitanje krije se u maglinama
daleke prošlosti, u davnim vremenima, kad je reč godina
imala i neka značenja koja danas uglavnom nema, bar ne
u književnom jeziku. Kad se danas u nas kaže godina, mi
pod tim razumevamo „vreme za koje Zemlja jedanput
obiđe oko Sunca“ (to je astronomska godina), ili „vreme
od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra“
(kalendarska Godina), ili „vreme od četiri godišnja
doba: proleće, leto, jesen i zima“ (poljoprivredna
godina), ili „ono što zemlja daje, rađa preko godine,
letina“ (kaže se: Rodila godina!“), itd.
Rečnik Matice srpske, međutim, pod rednim
brojem 7,navodi još jedno značenje, obeleženo kao
„pokrajinsko”. To je: „oluja, nevreme, kiša“. Dat je i
karakterističan primer: „Kad padne godina (oluja) ili
blagdan, bavim se zanatom.“ Tu je, eto, sačuvano ono
prastaro značenje reči Godina.
Ako, dakle, Godina može značiti, kao što je nekad
uglavnom i značila: „kiša“, logično je što se, s osloncem na to značenje, može kazati: plače kao godina. To je isto
kao kad se kaže: plače kao kiša, tj. „lije suze kao da pada
kiša“, „roni suze kao kišne kapi“ i sl. Što se uz to dodaju
i atributi: ljuta ili crna, pa se govori: Plače kao (ljuta,
crna) godina, takođe je razumljivo. Reč je o pojačavanju
izraza koji je vezan za tugu i plakanje. A možda je i u
vezi s nerodnim, gladnim godinama, zbog kojih je mnogi
siromašak proplakao.
Opširnija objašnjenja u vezi s poreklom i
značenjem imenice godina, na koje se oslanja i naš
frazem, može se inače naći u knjizi Priče o rečima. Oni
koji su čitali tu knjigu, setiće se da je i o tome tamo bilo
govora.