PASTI S KRUŠKE

Zašto se kaže PASTI S KRUŠKE

Nisam pao s kruške“ – reći će neko kad hoće da
istakne kako nije lud, glup, naivan, blesav, budala i sl.
Takvo značenje ovog frazema potvrđuje se i u Rečniku
Srpske akademije nauka i umetnosti sledećim primerima:
„Da ti pozajmim novac? Pa nisam, valjda, s kruške
pao? To bi bilo isto kao da sam ga bacio u vodu (Red.).
Ni ona nije pala s kruške da ne bi vidjela da se njegova
prisutnost tiče nje same (Kaleb 5,88).“
Veza pasti s kruške javlja se i u drugom obliku,
kao poređenje. To je takođe zabeleženo u Rečniku
SANU, gde piše: ,Kao daje pao (pala) s kruške (često
kao pojačanje reči „smeten“, „smušen“ itd.) veoma
smeten, smušen, nerazborit i sl.“
Uz to se daju ovi primeri:
„Budala… kao daje s kruške pao (Čipl. 2,12).
Smušena je kao da je s kruške pala (Red.).“
Rečnik Matice srpske dodaje još i frazem: kao s
kruške (npr. odgovarati), u značenju: „neljubazno,
nabusito odgovarati“.
Tako, eto, imamo tri frazema u kojima je glavna
reč kruška.
Zašto baš kruška? Zbog čega su glupost,
smušenost, neljubaznost i slične negativne ljudske
osobine povezane upravo s tim, a ne nekim drugim
drvetom ili voćkom (recimo, jabukom, ili trešnjom i sl.)?
Objašnjenje za to može se naći u zanimljivoj i
izuzetno korisnoj knjizi Veselina Čajkanovića Rečnik
srpskih narodnih verovanja o biljkama
„U suprotnosti sa jabukom“ – piše tu Čajkanović –
„kruška se smatra za zlo drvo, za drvo zlih demona.’ U
narodnim pripovetkama pod kruškom skupljaju se
đavoli… Na krušci nalazi se i veštica.“
Posle ovih konstatacija, autor navodi i sledeće:
„Da kruška može imati za veštice privlačnu snagu,
vidi se i iz jedne slavonske varijante poznate formule
koju veštice govore kad se mažu mašću da bi poletele:
’Ni o kladu ni o panj, ni o drvo ni o kamen, ni o krušku
Todorovu’ (Begović, 199)“
I zaključuje:
„Stara kruškova drveta kod našeg su naroda na zlu
glasu.“ Iako je kruška, po Čajkanoviću, „u staroj religiji,
izvesno, imala bolji ugled i čak uživala izvestan kult“, za
šta se navode i brojni primeri, naš narod ju je uglavnom
doživljavao kao „zlo drvo“, na kome se skupljaju
demoni, đavoli, veštice i druga zla čudovišta, pa čak i
sama Smrt. Zato je one koji bi se slučajno našli u tom
društvu, na krušci, pa pali s nje, narod smatrao ludim,
glupim, nerazboritim i sl. Tako su, onda, nastali i
ustaljeni izrazi: kao da je pao (pala) s kruške -„zbunjen,
smeten, smušen“ ili „zbunjena“, „smetena“, „smušena“ i
sl., nisam (nisi, nije itd.) pao s kruške, u značenju:
„nisam (nisi, nije itd.) lud, budala, glup, ograničen i sl.“.
Što frazem kao skruške (odgovarati) znači: neljubazno,
nabusito odgovarati“, i to je razumljivo, jer se drugo
nešto od veštica i đavola ne može ni očekivati.