REMEK-DELO

Prema Rečniku Matice srpske, remek-delo je „delo(obično umetničko) koje se ističe svojim savršenstvom,uzorno, vrhunsko ostvarenje“.Remek-delo je, na primer, Tolstojev Rat i mir,Šekspirov Hamlet ili Leonardova Mona Liza i PikasovaGernika, ili Betovenova Deveta simfonija. Remek-delagrađevinarstva su egipatske piramide, američkioblakoderi i Kineski zid, jedino građevinsko ostvarenjeljudskih ruku koje se može videti iz vasione prostimokom. I priroda je […]

ĆUTATI KAO ZALIVEN

Među više ustaljenih izraza koji kazuju kako nekoćuti najzanimljiviji je ćuti kao zaliven. Taj je izraz uz toteško i objasniti. Jasno nam je, na primer, zašto se kaže:ćuti kao mula, ili ćuti kao riba, kao panj i sl. Ali zašto seza nekoga ko ne progovara ni reči, ko uporno i dugo ćuti,kaže da ćuti kao […]

PLAKATI KAO GODINA

U našem jeziku ima više ustaljenih izraza kojioznačavaju kako neko plače. Kaže se: plače izaglasa(kad glasno i jako plače), ili plače kao kiša (kad ronisilne suze), ili plače kao da mu kožu deru (kad plačućivrišti, dreči), ili plače kao malo dete (kad odrastao čovekplače bez ozbiljnog razloga). Sve te izraze lako jerazumeti i objasniti, jer […]

NA ISTOJ DEREDŽI

U prethodnom tekstu saznali smo šta znače i kakosu nastali izrazi isti aršin, jednak aršin ili nejednak,različit aršin i sl. Sad se susrećemo s još jednim sličnimfrazemom, u kome nam je opet jedna reč nepoznata. Toje deredža. Šta, dakle, znači kad se kaže: Oni su popameti i bogatstvu na istoj deredži? Ili u ovom primeru:Ostali […]

ISTI ARŠIN

„Ako međunarodna zajednica želi mir na ovimprostorima, mora primeniti isti aršin za sve narode kojitu žive, jer je različitim aršinima dosad samo dolivalaulje na vatru i podsticala rat i krvoproliće.“Ovde je, kako vidimo, u jednoj jedinoj rečenici rečaršin upotrebljena dvaput: prvi put u izrazu isti aršin, adrugi put u značenjski suprotnoj vezi različit aršin. Unašoj […]

DRAGI KAMEN

Ovaj izraz, kao i nekoliko narednih, po svome senastanku razlikuje od ostalih ustaljenih izraza obrađenihu ovoj knjizi. On nije preuzet ni iz Biblije, ni iz grčkihmitova i legendi, niti je nastao u literaturi ili u određenimživotnim okolnostima; nije vezan ni za određeneistorijske događaje i ličnosti, narodna verovanja ilipraznoverice. Nastao je tako što se u njemu […]

SLEPI PUTNIK

Među brojnim ustaljenim izrazima s odredbomslep (ijekavski slijep), kao što su slepa vrata, slepaposlušnost, slepa sreća, slepa ulica, slepi kolosek, slepimetak, slepi miš, slepi prozor, slepi slučaj, slepi fenjer,slepo kuče, slepo oko, slepo oružje, slepo pismo, slepocrevo i sl., najzagonetniji je i najzanimljiviji slepi putnik.Značenje toga frazema jasno je gotovo svakom izvornomgovorniku našeg jezika, pogotovo […]

IMATI PUTRA NA GLAVI

Za nekoga kome savest nije čista, ko nosi kakavgreh na duši, kaže se da „ima putra na glavi“. Običnotakav želi da se nekako izvuče, da se prikrije, pa stogamora u životu činiti razne ustupke. Ne kaže se slučajnoda je čoveka „koji ima putra na glavi“ najlakše ,držati ušaci“.J. Matešić u Frazeološkom rječniku, uz navođenjeznačenja: „biti […]

BEZ DLAKE NA JEZIKU

Teško je sa sigurnošću reći kako je nastao i odaklepotiče izraz bez dlake na jeziku, koji se, u istomznačenju, upotrebljava i u drugoj verziji: nemati dlake najeziku. Takav izraz postoji i u nemačkom, samo što ontamo ne glasi nemati, nego, upravo obrnuto – imati dlakuna jeziku (nem. Haare auf der Zunge haben). Osim toga,Nemci govore […]

DOBITI KORPU

Znatiželjni čitalac jednog našeg ilustrovanog lista –u vreme dok se još oslovaljavalo sa „druže“ – obratio seuredniku sledećim pitanjem:Druže uredniče,Devojka je došla na igranku sa svojim mladićem.Celo veče igrala je s njim. Za vreme jednog plesa seli suda se odmore. Tada je prišao nepoznat mladić i zamoliodevojku za igru, iako je znao da igra samo […]