OSTATI NA CEDILU

Zašto se kaže OSTATI NA CEDILU

Izraz ostati na cedilu, ili naći se na cedilu, u
značenju: „naći se u neprilici“, „biti prevaren“ i sl., deo
je šire izreke, koju je Vuk Karadžić takođe zabeležio u
Srpskim narodnim poslovicama. Tu stoji:
„Ostao kao brabonjak na cjedilu. Đe koja se ovca i
koza pobrabonja u muzlici kad je muzu, pa kad se
mlijeko procijedi, brabonjci ostanu na cjedilu. Mjesto
brabonjak govori se i druga riječ.“
Prvobitni smisao ovog izraza, bio je, dakle, u
poređenju: „ostati napušten i osramoćen, kao brabonjak
na cedilu“ (da umesto brabonjak ne kažemo još ružniju
reč). Kasnije je izraz skraćen, pa se govori samo ostati
na cedilu, u već rečenom značenju, koje je u Rečniku
Matice srpske ilustrovano primerom iz dela Stevana
Sremca: „I tako frajla Jula ostala na cedilu“
Pored ostati na cedilu, u našem jeziku postoji i
izraz ostaviti koga na cedilu, sa značenjem: „izdati,
izneveriti koga“, „napustiti koga“ i sl. Tako se za
izigrana čoveka, koji je ostavljen u teškoj situaciji, kad
mu je pomoć bila najpotrebnija, obično kaže da je
„ostavljen na cedilu“.
Primera upotrebe ovog izraza ima mnogo, i u
dnevnoj štampi i u običnom, svakodnevnom govoru. To
nije ni čudno, jer pri današnjem stanju morala (naročito u
politici) nije redak slučaj da nekoga na pravdi boga
ostave na cedilu, ili da, sticajem okolnosti, sam, kao
brabonjak, ostane na cedilu.