OBRATI (ZELEN) BOSTAN

Zašto se kaže OBRATI (ZELEN) BOSTAN

U drugom izdanju Srpskog rječnika Vuka
Stefanovića Karadžića (1852), uz reč bostan stoji ova
izreka: „Kako radi, obraće zelen bostan, tj. propašće.“
Ta ista izreka, samo u nešto drukčijem obliku, i uz drugu
odrednicu (propasti), zabeležena je još u prvom izdanju
pomenutog rečnika (1818), ovaj put s obrazložnjem na
nemačkom i latinskom: „obraćeš zelen bostan (du wirst
nicht gut fahren, male succedet tibi)”, što opet u suštini
znači: „nećeš se dobro provesti“ ili „ne piše ti se dobro“.
Frazem obrati zelen bostan upotrebljava se u nas
često i bez odredbe zelen, pa se govori samo: obrati
bostan, u istom značenju: „zlo proći, propasti“,
„nastradati“. Primera takve upotrebe ima dosta i u našoj
govornoj praksi i u književnosti. U Rečniku SANU
navodi se ova potvrda iz dela Milovana Glišića: „Pa još
ako uhvate da sam ja tome uzrok, onda sam ti obrao
bostan.“ Isti frazem, upravo u takvom obliku, nalazi se
na više mesta i u velikom četvorotomnom romanu Vreme
smrti Dobrice Ćosića, inače remek-delu naše umetničke
književnosti. Evo nekoliko zabeleženih primera:
„To jest, ako ne savijemo šiju. A onda smo obrali
bostan. Ne, nismo obrali bostan, gospodine Marinkoviću
(knj. I, str. 155, izd. 1972)“. Ili: Obraćemo bostan ako
osvanemo ovde. Neka on obere bostan (II, 26). Onda si
obrao bostan (III, 367)“ itd. U romanu Daleko je sunce
istoga pisca postoji i šira verzija: obrati zelen bostan: „
Ako ovi zavladaju, obrasmo mi zelen bostan.“ Jasno je
da je u svim ovim rečenicama umesto frazema moglo
stajati: „loše smo prošli“, „stradaćemo“ i sl. Kako je nastao izraz obrati (zelen) bostan,
objasnio je M. S. Lalević još u predratnoj seriji časopisa
Naš jezik (br. 2, 1934, 282). On kaže:
„Obrao je zelen bostan… znači da je neko uradio
posao kako ne treba… slično baštovanu koji rano obere
bostan… Otuda i za čoveka koji propada kažemo ’Obrao
je bostan’“.
Iz ovoga moglo se lako razviti značenje: „loše se
provesti“, „loše proći“, „propasti“, „stradati“.
Kako vidimo, frazem obrati (zelen) bostan
značenjski je sličan prethodnom frazemu: naći se u
nebranom grožđu, samo što nije nastao na isti način, u
istoj životnoj situaciji, niti u istom kraju, jer je očigledno
da je mogao nastati na području gde ima dosta bostana,
kao što je i izraz naći se u nebranom grožđu nastao u
nekom vinogradarskom kraju. No, bez obzira na to, oba
su se ta frazema proširila po celom našem govornom
području i često se upotrebljavaju – i u svakodnevnoj
govornoj praksi i u literaturi.