OBEĆANA ZEMLJA

Zašto se kaže OBEĆANA ZEMLJA

izraz potiče iz Svetog pisma. U Starom zavjetu, u
Knjizi Izlaska, na mestu gde se govori o oslobađanju
Jevreja iz egipatskog sužanjstva, ima i sledeći detalj:
Pošto se javio Mojsiju u vidu plamtećeg grma, i
naredio mu da se izuje jer stoji na svetoj zemlji, Gospod
Bog najavljuje izbavljenje jevrejskog naroda:
„Vidio sam nevolju naroda svoga u Egiptu i čuo
sam vapaj njegov od zla što mu učiniše mučitelji
njegovi, jer znam muke njegove. Zato sam sišao da ga
izbavim iz ruku egipatskih, i da ga izvedem iz te zemlje
u zemlju dobru i prostranu, u zemlju u kojoj teče mlijeko
i med…“
Ta zemlja koju je Bog obećao Jevrejima (otuda
izraz obećana zemlja) bila je, u stvari Kanaan, kako su
stari Egipćani zvali područje zapadno od reke Jordana do
Sredozemnog mora, dakle isto što i današnja Palestina,
Izrael.
Na putu za obećanu zemlju Mojsije je na Sinaju
objavio deset Božjih zapovesti, među kojima su one na
kojima bi trebalo da se zasniva moral svakoga čoveka:
Poštuj oca svojega i majku svoju…!
Ne ubij!
Ne čini preljube!
Ne ukradi!
Ne svedoči lažno na bližnjega svoga! Itd.
Iz Biblije izraz obećana zemlja prenesen je u
običan govor, pa se danas upotrebljava u značenju:
„bogata, srećna zemlja”, tj. zemlja u kojoj bi svi želeli da
žive, jer veruju da tamo „teče med i mleko“. Za mnoge je
to Amerika, Kanada, Australija, ili neka druga srećna
zemlja, u kojoj nema nevolja kakve mi imamo. Neki koji
odu tamo, često se i razočaraju. Za njih obećana zemlja
ostaje onda samo pusti san o sreći i izbavljenju iz bede.
Tako u jednom romanu Momo Kapor piše:
„Buljili smo kao opčinjeni u taj raskošni prizor
obećane zemlje kojoj je pripadala dobro osvetljena soba,
za nas, obične smrtnike, potpuno nedostižna.“
Izgleda ipak da obećane zemlje na ovom svetu, u
stvari, i nema. Ili je, možda, ima, ali je dostupna samo
miljenicima bogova.