NOVINARSKA PATKA

Zašto se kaže NOVINARSKA PATKA

Postoje tri objašnjenja kako je nastao izraz
novinarska patka. Po jednom, najmanje verovatnom, taj
izraz potiče od skraćenice NT, kojom su, navodno, u
redakcijama listova obeležavali sumnjive i neproverene
tekstove dospele s raznih strana. To bi kao trebalo da
znači latinski „non testatur“ („nije provereno“, ili nešto
slično). Pošto se latinska skraćenica NT čita „en-te“, a
tako upravo u nemačkom jeziku glasi naziv za patku
(Ente), svaka neproverena vest prozvana je „patkom“. Po
toj pretpostavci, dakle, moglo bi se zaključiti da nam je
novinarska patka dolepršala iz nemačkog jezika. Možda
je ona kao izraz i došla iz toga jezika, ili preko toga
jezika, ali su putevi njenog nastanka ipak mnogo duži i
zamršeniji. U knjizi Iz života reči Edvard Vartanj
raspreda ovu priču:
Želeći da se naruga lakovernoj čitalačkoj publici,
poznati belgijski humorista Kornelisen lansirao je vest o
proždrljivim patkama. Javio je kako je neki narednik
kupio dvadeset pataka i naredio da se jedna od njih
odmah zakolje i sva (s kostima i perjem) isecka na sitne
komadiće kako bi njome nahranio ostale patke. Posle
nekoliko minuta to je učinio i s drugom, pa s trećom,
četvrtom… i tako redom do devetnaeste. Na taj način je
dvadeseta patka proždrla devetnaest svojih drugarica. Tu
besmislenu vest o proždrljivosti pataka preneli su i drugi
listovi, pa se posle o tome danima pričalo. Autor je,
naravno, nakon izvesnog vremena otkrio tajnu svog
„naučnog eksperimenta“ i time se narugao lakovernim
čitaocima i „žutoj štampi“. Slučaj je potom zaboravljen, ali se od tada, kako misli Vartanj, svaka lažna vest u
novinama naziva novinarskom patkom.
Zanimljivo je da je mnogo godina kasnije jedan
američki list objavio istu vest. Rezultat je opet bio isti:
laž o proždrljivim patkama primljena je sa velikim
zanimanjem.
Nema razloga da sumnjamo u ovu Vartanjevu
verziju, da smatramo kako je njegova priča o naredniku i
patkama izmišljena, tj. da je i ona sama „novinarska
patka“. Ipak treba reći da je patka u značenju: „lažna
vest“, „izmišljotina“, postojala mnogo pre pomenutog
napisa belgijskog novinara.
U jednom etimološkom rečniku francuskog jezika
stoji da je reč canard (čita se: kanar) u značenju: „patka“
izvedena od glagola caner (kane), što znači: „gakati“,
„kvakati“. Značenje „lažna vest“ zabeleženo je već 1750;
ono dolazi od izraza vendre des canards à moitié
(doslovno: „prodavati patke napola“), koji je zabeležen u
XVI stoleću, a odatle pak donner des canards à
quelqu’un („izneveriti čija očekivanja“) – od kraja XVII
do sredine XIX stoleća.
Dictionaire universal de la langue française beleži

  1. godine reč canard (,,patka“) sa značenjem: „lažna
    vest“, a 1842. Akademijin rečnik dodaje značenje:
    „letak“ („feuille volante) i „loše novine“.
    U nemačkom jeziku Ente (,,patka“) s posebnim
    značenjem: „novinarska laž“ sreće se od 1850. po uzoru
    na francusko canard. No još u XVI stoleću postojao je
    izraz blaue Enten (doslovno: „plave patke“) u značenju:
    „laži“. Taj se izraz razvio iz priče o nekakvim izmišljenim plavim patkama, koje je, navodno, neko
    video pa je o tome naokolo lagao.
    Svi ovi podaci pokazuju da izraz novinarska patka
    ima dugu i zanimljivu istoriju: od francuske reči canard
    (,,patka“), kojom Francuzi i danas označavaju lažnu vest
    ili izmišljotinu, preko nemačkog Ente, i još ranijeg blaue
    Ente, u istom značenju, do ustaljivanja toga izraza u
    našem jeziku, proteklo je više vekova. Po tome bi se
    moglo reći da su laži i izmišljotine večne i da se svugde
    po svetu prenose na isti način.
    Kojim je putem izraz novinarska patka stigao u
    našu novinarsku terminologiju – direktno iz francuskog
    jezika, ili preko nemačkog – nije toliko važno, bar ne za
    ovu priliku. Važno je da znamo šta on znači i da pomoću
    njega možemo razlučiti laži i podmetanja od istinske,
    ozbiljne novinske informacije.