NI ZA JOTU

Zašto se kaže NI ZA JOTU

Kad se kaže da neko neće da popusti, ili odstupi od
svoga stava ni za jotu, onda to znači da nije spreman ni
na kakve ustupke, tj. da neće od svojih principa, zahteva
i sl. da ustukne nimalo, ni u najmanjoj meri.
Zašto je ovaj izraz vezan upravo za reč jota i šta
ona, zapravo, znači?
„Jota“ je naziv za deseto slovo u starom grčkom
alfabetu, koje odgovara našem latiničkom i ćiriličkom i.
U nas se, opet, ,,jotom“ naziva i slovo j – otuda izraz
jotovanje – ali to nema nikakve veze s frazeologizmom
ni za jotu. Taj frazem oslonjen je na grčku ,Jotu“, koja se
ponekad piše i kao crtica (kvačica) ispod slova „alfa“,
„omega“ i „eta“ (dugo a, o i e). „Jota“ u tom položaju ne
utiče na izgovor, ali ima značaja za upućivanje na
određene gramatičke oblike, pa se njeno izostavljanje, po
pravilu, ne dopušta.
Kao mali, sitan znak, to grčko slovo kasnije je, u
prenesenom smislu, počelo da označava nešto sasvim
maleno, neku sitnicu uopšte. Otuda i izraz ni za jotu
znači: „ni za najmanju sitnicu“, „ni u najmanjoj meri“,
„nimalo“, „nikako“. Tako je u ovom primeru iz
Matešićevog Frazeološkog rječnika: „Taj je Nacrt
jednoglasno usvojila skupština NSH, ocjenjujući da u
pitanjima koja zadiru u suštinu, NSH ne smije odstupiti
ni za jotu, ni dopustiti nadglasavanje..
Isto značenje ima taj izraz i u drugoj svojoj verziji:
ni (jedne) jote, kao u primeru iz Rečnika Matice srpske:
„Ne bih za monarhizam žrtvovao ni jedne jote.“
U svakom slučaju, dakle, ,jota“ označava nešto
malo, sitno. Zašto je to tako – već smo objasnili.
Treba još reći da je frazem ni za jotu, ili, u drugoj
verziji, Ni (jedne) jote, prenesen u običan govor i
savremeni književni jezik iz Biblije.
U Jevanđelju po Mateju, na mestu gde se govori o
Isusovim propovedima narodu Galileje i drugih krajeva,
stoji i ova njegova poruka:
„Nemojte misliti da sam došao ukinuti Zakon i
Proroke! Ne dođoh da ih ukinem, već da ih ostvarim. Jer,
zaista, kažem vam, dok opstoji nebo i zemlja, ni jedna
jota, ni jedna kovrčica slova iz Zakona sigurno neće
nestati, a da se ne ostvari.“
Vuk je, u svome prevodu Novog zavjeta, to mesto
preneo drukčije:
„Ja vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji,
neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona
dok se sve ne izvrši.“
Tu je umesto, jote“, kako je u grčkom izvorniku,
upotrebljena reč „slovce“, a zatim i „titla“ (crtica), što i
odgovara smislu te reči u datom kontekstu. Pa ipak, Vuk
nije morao tako postupiti, bez obzira na njegovo
nastojanje da bude što jasniji i čitaocu što bliži. Jer, i
izraz ni za jotu dovoljno je već poznat i ustaljen u
srpskom jeziku da mu svaki čitalac Biblije, ili kakvog
drugog teksta u kome se javlja, može dokučiti značenje.