NEVERNI TOMA

Zašto se kaže NEVERNI TOMA

Ne svetu ima dosta „nevernih Toma“, tj. onih koji
nisu skloni da poveruju tuđim rečima dok se i sami ne
uvere u njihovu istinitost; koji, dakle, sumnjaju u sve što
nije dostupno njihovom vlastitom iskustvu. Ima i onih
koji su preterano sumnjičavi, koji ne veruju ni u šta i
teško prihvataju čak i sasvim uverljive dokaze za neku
tvrdnju. Takvi se rođeni sumnjičavci takođe nazivaju
„nevernim Tomama“.
Prema tome, izraz neverni Toma u našem jeziku
označava dvoje:

  1. čoveka koji veruje samo svojim čulima, tj.
    onome što sam može videti, čuti ili opipati, koji, dakle,
    sve proverava i ništa ne prihvata unapred, bez valjanih
    dokaza i
  2. čoveka koji je nepopravljivi sumnjičavac, koji
    ne veruje ni u šta.
    U onom prvom smislu „neverne Tome“ su filozofi,
    pa i svi istinski istraživači. Pošto je „sumnja vrlina
    razuma“, svako kome je stalo do istine mora da sumnja
    da bi uopšte mogao misliti i dublje pronicati u tajne sveta
    u kome živimo. Tako je jedan naš poznati kritičar,
    Dragan M. Jeremić, objavio (1965) knjigu Prsti
    nevernog Tome, koja već samim svojim naslovom
    upućuje na kritičarev stav prema onome o čemu piše, tj.
    delima savremenih jugoslovenskih književnika. Zašto
    baš „prsti“ (nevernog Tome), videćemo kasnije.
    U drugom smislu izraz neverni Toma ukazuje na
    negativnu osobinu onih koji su preterano sumnjičavi.
    Takav njihov odnos prema svetu dovodi do negiranja
    svega postojećeg, pa i mogućnosti bilo kakve spoznaje i
    napretka.
    Primera koji potvrđuju prvo ili drugo značenje
    izraza neverni Toma ima dosta u našoj dnevnoj štampi,
    literaturi ili u svakodnevnom govoru, tako da ih nije
    potrebno ni navoditi. Biće, u svakom slučaju,
    zanimljivije da kažemo koju reč o tome kako je uopšte
    nastao taj izraz i ko je bio Toma čije je ime postalo
    simbol ljudske sumnjičavosti.
    Prvi i pravi neverni Toma bio je Toma apostol,
    jedan od dvanaestorice Hristovih učenika i verovesnika
    hrišćanstva. Atribut „neverni“ stekao je zbog toga što
    jedini među apostolima nije odmah poverovao u
    Hristovo uskrsnuće.
    U Novom zavjetu (Jevanđelje po Jovanu, poglavlje
    XX) govori se o tome kako je Isus Hristos treći dan po
    raspeću, dakle u nedelju, ustao iz groba (uskrsnuo). Prvo
    se javio Mariji Magdaleni s porukom da ode braći
    njegovoj (apostolima) i kaže im da se vraća „ocu
    svojemu“, tj. Bogu. Uveče se pojavio i pred učenicima,
    dok su sedeli u zatvorenoj prostoriji, i rekao im: „Mir
    vam!“
    „I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja. Onda
    se učenici obradovaše vidjevši Gospoda.“
    „A Toma koji se zove Blizanac, jedan od
    dvanaestorice“ – svedoči dalje jevanđelist Jovan – „ne
    bješe ondje među njima kad dođe Isus.
    A drugi mu učenici govorahu: Vidjesmo Gospoda.
    A on im reče: Dok ne vidim na rukama njegovijem rana
    od klina, i ne metnem prsta svojega u rane od klina, i ne
    metnem ruke svoje u rebra njegova, neću vjerovati.
    I poslije osam dana opet bijahu učenici njegovi
    unutra, i Toma s njima. Dođe Isus kad bijahu vrata
    zatvorena, i stade među njima i reče: Mir vam.
    Po tom reče Tomi: Pruži prst svoj amo i viđi ruke
    moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi
    nevjeran nego vjeran “
    Iz ovoga biblijskog kazivanja potekao je izraz
    neverni Toma. Zadržao se u jeziku stolećima i danas se,
    kako je već rečeno, upotrebljava u značenju: „onaj koji u
    sve sumnja, koji je ispunjen nevericom, koji ništa ne
    veruje, skeptik“.
    Na kraju treba reći da se pored neverni Toma
    upotrebljava i nešto izmenjen izraz neverovni Toma. Ovo
    zato da bi se izbegla dvoznačnost: da se ne bi pomislilo
    kako je reč o onome „koji nije veran, koji ne drži zadanu
    reč“. A apostol Toma, znamo, nije bio takav. On je bio
    „onaj koji u sve sumnja“, što upravo označava i izraz
    neverni Toma, koji je toliko uobičajen i ustaljen da nema
    nikakve potrebe za njegovim menjanjem. Uostalom, oni
    koji ga upotrebljavaju, znaju dobro i šta znači. Sad, evo,
    znamo nešto više i o njegovom nastanku.