NEMA ZIME

Zašto se kaže NEMA ZIME

Da leti, kad sija sunce, nema zime, savršeno je
jasno. Ali da i usred zime – nema zime, i to uprkos
velikim hladnoćama i mećavi, to je u najmanju ruku
čudna stvar. U jeziku, međutim, ima svakakvih čuda, pa
i to da zimi – nema zime. Setimo se samo popularnog
šlagera grupe „Bijelo dugme“, koji se, pod naslovom
„Hajdemo u planine!“, dugo vrtio, i još se uvek vrti i
rado sluša, po diskotekama i po sobama mlađih i starijih
ljubitelja zabavne muzike. U tom šlageru Goran
Bregović i njegovi „dugmići“ pozivaju:
„Haj’mo curice, haj’mo dječaci,
studenti i đaci, milicajci!
U planine!
Jer tamo nema zime, nema zime…“
Da ne bi bilo zabune o čemu je reč, tu je i
upozorenje:
„Opleti šalove, šarene kapice,
tople džempere, vunene rukavice…“
Poruka je jasna: Obucite se dobro, jer će biti
hladnoće, studeni, ali slobodno dođite, ne brinite, ne
bojte se, gore u planinama – nema zime.
Mada na prvi pogled može izgledati čudno, tu ipak
nema nikakvog protivrečja. Radi se o tome da veza reči nema zime u srpskom jeziku ne mora značiti samo
„nema hladnoće“, „nema studeni” ili sl. Kao ustaljeni
izraz, ta veza (sintagma) upotrebljava se u značenju:
„nema opasnosti“, „nema problema“, „u redu je“, „bez
brige“, „ne treba se bojati“, „ne treba brinuti“. Kad u
novinama, u jeku zimske sezone, baš kao kod Bregovića,
pročitamo krupan naslov Na Jahorini „nema zime“,
jasno nam je da to znači: „nema problema“. Tako je isto
i kad novinar, pišući o turizmu u našim planinama,
poruči: Nema zime za sezonu. I iz „Elektroprivrede“ stiže
nam preko novina radosna vest: Za struju nema zime.
(Bez brige, dakle, akumulacije hidroelektrana su pune!)
A u jesen još jedna ohrabrujuća vest u štampi: S
grijanjem nema zime. Takvih primera upotrebe izraza
nema zime (sa značenjem „nema problema“) ima mnogo
u štampi i literaturi, ali i u običnom, svakodnevnom
govoru.
Sigurno mislite kako nije potrebno da se poreklo
toga izraza podrobnije objašnjava. Radi se, prosto, o
prenesenom značenju, koje se razvilo na sasvim
jednostavan način. Znamo da zima donosi studen i druge
nevolje i probleme, pa kad kažemo nema zime, to je isto
kao da je rečeno „nema nevolje“, „nema problema“. I
sam sam tako mislio, dok nisam saznao da reč zima u
tom izrazu nema ama baš nikakve veze s našom rečju
koja označava najhladnije godišnje doba. Na pravi put u
traganju za odgovorom kako je nastao izraz nema zime i
šta tu znači reč zima, uputio me akademik Blaže
Koneski, makedonski pesnik i jezikoslovac, koji mi je
prvi i rekao da zima u izrazu o kome je reč ne znači
„zima“ (godišnje doba“), nego nešto sasvim drugo.
Dobro informisan i sam veoma radoznao, profesor Koneski se setio da je u nekim starim grčkim i
arumunskim (cincarskim) rečnicima o tome nešto
pročitao. I, zaista, u grčkom jeziku ima reč zimia, koja
znači „šteta“. Iz grčkog jezika preuzeli su je Cincari, u
nešto izmenjenom obliku (zn ’ie), i proširili po krajevima
u kojima su bili nastanjeni (kod nas najviše po
Makedoniji i Srbiji). Bavili su se uglavnom trgovinom,
pa su imali dosta dodira s ljudima i mogli uticati da se
neki njihovi izrazi prime i prošire u narodu. Iz literature
su nam poznati kir Janja, kir Dima, kir Geras i drugi. Svi
su oni, kao uspešni trgovci, znali i govorili grčki (otuda
im i ono kir, što na grčkom znači: ,,gospodin“), pa je
verovatno da su grčku reč zimia upotrebljavali u
hibridnom izrazu nema zimia (sa značenjem: „nema
štete“), a naš je svet to čuo kao „nema zime“. Po
prostonarodnoj etimologiji, dve glasovno slične reči
(strana i naša), ukrštene su, uz zamenu značenja, pa se
tako rodio poseban izraz, koji danas svi upotrebljavamo i
ne razmišljajući o tome šta tu znači zima – uvereni,
zapravo, da je to naša reč. Na taj se način promenilo i
prvobitno značenje izraza „nema štete“ u „nema
problema“, „nema nevolje“, „bez brige“, „u redu je“ itd.
„I ovog puta se, mislim, dogodilo“ – kaže profesor
Koneski – „da je jedna obična semantička celina u
jednom jeziku postala frazeologizam u drugom.“
U našem jeziku ima još takvih slučajeva. Ali, ne
brinite nema zime, objasnićemo ih već, kad na njih dođe
red.