Nafta crno zlato

Zašto se kaže Nafta crno zlato

Veoma mali broj ljudi dolazi uopšte u dodir s naftom. Nalazi se skrivena u mnogim proizvodima i ima različitu upotrebu. Nafta je mnogostrana i važna supstanca. To je materija koja podmazuje našu svakodnevnicu.
Zamisli nakratko zemlju u kojoj nema nafte. Mnogi automobili ne bi vozili, zimi bi već ina stanova ostala bez grejanja, takođe ne bi bilo nekih lekova. Nafta je važna materija, koja značajno utiče na našu svakodnevnicu.

Ona služi za proizvodnju elektriciteta i prerađuje se u plastici, lakovima, lekovima i kozmetici. Nafta je za industrijsko društvo najvažniji životni sok o kojem svi mi zavisimo. Ne naziva se bez razloga ova fosilna tečna goruća materija crno zlato.

O ceni odlučuje mali broj zemalja

Mnoge zemlje proizvođači nafte, su članovi OPEC-a (Organization of the Petrolium Exporting Countries) – Organizacija zemalja izvoznica nafte. Ovo udruženje donosi interne odluke o količini eksploatacije nafte i na taj način znatno utiče na njenu cenu. Pretpostavlja se da 40 odsto eksploatisane nafte danas, potiče iz zemalja OPEK-a, a da te zemlje poseduju više od 70 odsto naftnih rezervi. Najvažnije zemlje za eksploataciju nafte su zemlje Bliskog Istoka Saudijska Arabija, Iran i Irak. Takođe u Severnoj i Južnoj Americi, kao i u Rusiji se danas eksploatišu velike količine nafte. Eksploatacija je često veoma skupa i dovodi neretko do zagađenja. Na samom početku ispituju se ležišta nafte u stenovitim slojevima duboko u zemlji. Nakon bušenja rupe za eksploataciju, počinje kontrolisano crpljenje sirove nafte, često iz dubine od nekoliko hiljada metara. Zavisno o tome šta ć e se proizvoditi od crnog zlata, sirova nafta se prerađuje u za to specijalizovanim rafinerijama. Ponekad se transportuje ogromnim brodovima širom sveta i pumpa se kroz duge cevovode.

Povećava se žeđza naftom

Jedinica mere za kupovinu i prodaju nafte na svetskom tržištu zove se barel. Jedan barel ili jednostavno nazvano galon, iznosi tačno 159 litara. Dnevna svetska potrošnja nafte iznosi trenutno 90 miliona barela. Najveći potrošači su SAD sa više od 20 odsto proizvedene nafte, sledi Kina sa više od deset odsto. Ova azijska zemlja ima sve već u potrebu za fosilnim gorivima, što je povezano sa brzo rastućom privredom. Na trećem mestu se nalazi Japan sa oko pet odsto udela u potrošnji nafte. U Evropi je najveći potrošačNemačka, sa oko tri odsto svetske ukupne proizvodnje, i time zauzima četvrto mesto na potrošačkoj rang listi.

Ograničena sirovina

Negativna strana zavisnosti o fosilnom gorivu kao što je nafta, leži u ograničenoj količini ove sirovine. Nafta nastaje rastvaranjem organskih materija milionima godina duboko u zemlji i ne može brzo da se obnovi. Jednog dana će se isprazniti sva nalazišta ili će verovatno i pre toga postati preskupa eksloatacija nafte. Stručnjaci predviđaju, da se za otprilike 40 godina može računati sa značajnim padom eksploatacije nafte, što ć e voditi ka njenom nedostatku. Pored ograničenog raspolaganja, postoje i drugi nedostaci: Ukoliko nafta koja npr. nekontrolisano ističe iz bušotine ili prouzrokovana nesrećom dospe u okolinu, nastaju većinom ogromne štete. Nesreće koje se događaju sa rezervoarima nafte ili na naftnim platformama dovode do najvećeg i najdugotrajnijeg zagađenja okoline.

Potrebna promena smera

Iako je nafta trenutno veoma važna za čovečanstvo, izazov predstavljaju njena riskantna eksploatacija kao i njena ograničenost. Zbog toga svuda u svetu traže istraživači i preduzeća nove buduće izvore energije. Jošse ne zna koji nosilac energije će zauzeti mesto nafte kao “podmazivačsvakodnevnice”, solarna energija, hidroenergija ili energija vetra. Jedno je već sada jasno, pronaći zamenu za naftu biće mamutski težak zadatak.