NADŽAK-BABA

Zašto se kaže NADŽAK-BABA

Nadžak-baba je „zla, džandrljiva, svadljiva osoba
(obično ženska); uopšte zla, rđava ženska osoba“.
Ovo objašnjenje, dato u velikom Rečniku SANU
(XIV, 646), propraćeno je primerima iz dnevne štampe i
dela naših pisaca (Isidore Sekulić, A. G. Matoša i
drugih):
„Ta je baba brbljiva, nadžak-baba (Pol., 1951,
13751/13). Što se tiče sobnog uspremanja, bio je gori
nego žena, prava nadžak-baba (Sek. 10, 244)… Neudata
kći Serafija /je/ prava nadžak-baba (Matoš 1, 108)…“Itd.
Svadljivu i džandrljivu osobu nazivaju u našem
narodu još i nadžak-čeljade.
Umesto nadžak-baba i nadžak-čeljade, u istom
značenju („zla, džandrljiva osoba, osoba nezgodne
naravi“) upotrebljava se ponekad i samo nadžak, kao u
primerima iz narodnih govora: „Što se oženi onakim
nadžakom, kumim te bogom?“ Ili: „Kakav je on nadžak,
sačuvaj bože!“
Zašto se za jezičavu, zlu ženu, ili uopšte svađalicu,
kaže da je nadžak-baba, nadžak-čeljade ili prosto –
nadžak?
Onima koji znaju šta je to nadžak, odgovor se
nameće sam po sebi. Danas je, međutim, ta reč toliko
retka da je i u selu, a kamoli u gradu (pogotovo među
mladima) teško naći nekoga ko bi umeo tačno objasniti
šta ona znači. Jer, nadžak je staro, već odavno
zaboravljeno oružje i oruđe, kojim se u naše vreme niko,
valjda, više ne služi. To je bio deo starinske bojeve opreme: „starinsko hladno oružje (na dugačkoj dršci),
vrsta buzdovana koji s jedne strane ima sekiricu, a s
druge dugačke uši ili malj, čekić“,a zatim i „alatka
takvog oblika“.
Nadžakom se, dakle, nekad tuklo u bitkama, ali se
njime i grubo tesalo, cepalo, a za nuždu i kopalo:
„Sabljama joj sanduk satesaše, nadžacima raku
iskopaše“ – stoji u jednoj narodnoj pesmi.
Spajanjem reči nadžak (u naznačenom smislu) i
baba (u pogrdnom značenju) nastao je u našem narodu
izraz nadžak-baba da bi se njime označila žena naopake
naravi, oštrokonđa koja svojim zlim jezikom seče i udara
kao nadžakom. Izraz je kasnije, u proširenom značenju
(džandrljiva osoba uopšte), prenesen i u književni jezik,
iako je turcizam nadžak, koji stoji u njegovoj osnovi,
uglavnom izašao iz upotrebe, pa je već gotovo sasvim i
zaboravljen