NA ISTOJ DEREDŽI

Zašto se kaže NA ISTOJ DEREDŽI

U prethodnom tekstu saznali smo šta znače i kako
su nastali izrazi isti aršin, jednak aršin ili nejednak,
različit aršin i sl. Sad se susrećemo s još jednim sličnim
frazemom, u kome nam je opet jedna reč nepoznata. To
je deredža. Šta, dakle, znači kad se kaže: Oni su po
pameti i bogatstvu na istoj deredži? Ili u ovom primeru:
Ostali oni ovde, ili odselili u drugi grad, biće opet
na istoj deredži ako ne nađu bolji posao.
Smisao navedenih rečenica može se razabrati i bez
tumačenja reči deredža. Jer, jasno je da se tu, u stvari,
radi o „istoj meri“ ili „istoj situaciji“, dakle o nekoj
jednakosti. U prvoj rečenici pomenuta dvojica (ili dvoje)
jednake su pameti i bogatstva (podrazumeva se da su
ograničeni i siromašni). U drugoj se opet kazuje da će
tamo neki – ostali u istom mestu, ili odselili u drugi grad

  • biti u istoj ili jednakoj situaciji, ako ne nađu bolji
    posao.
    Osnovni smisao frazema nam je, dakle, jasan, iako
    nam je sama reč deredža nepoznata. Ta reč potiče inače
    iz turskog jezika (derece – deredže) i znači: „stepen“,
    „grad“. („stepen temperature“ ili „stepen u službi, u
    društvu; stepen uopšte, položaj, stanje“ i sl). Kao
    balkanski turcizam arapskog porekla, ta je reč poznata ne
    samo u nas (pretežno na Kosmetu, u Crnoj Gori i Bosni i
    Hercegovini) nego i u još nekim balkanskim jezicima: u
    bugarskom, na primer, gde se izgovara deredže (isto,
    dakle, kao i kod nas, samo sa e na kraju, prema turskom
    izvorniku). U staro vreme u nekim se našim krajevima
    temperatura stvarno merila u deredžama, pa se govorilo
    o termometru sa 100 deredža (tj. stepeni), ili o velikoj
    zimi od -27 ili -30 deredža itd. U Crnoj Gori se govorilo
    deredžom, u značenju: „umereno“, „s merom“. Rečnik
    Matice srpske navodi ovaj primer:
    Mnogo piješ rakije, đavo ti je popio, rekao si da
    ćeš deredžom piti (tj. umereno),
    Danas se, naravno, tako više nigde ne govori,
    pogotovo ne u gradovima, pa se reč deredža u
    samostalnoj upotrebi potpuno izgubila iz našeg jezika.
    Zadržala se samo u frazemu na istoj deredži. A i on se ne
    upotrebljava na celom našem govornom području. Jer,
    postoje druge, savremene naše zamene za taj frazem.
    Rekli mi na istoj deredži ili u istoj situaciji, u istom
    položaju, to je sve značenjski jednako, da ne kažem da je
    „ista deredža“. Ipak, i ovakvi ustaljeni izrazi imaju u
    srpskom jeziku svoje mesto. Oni su slikovitiji i
    izražajniji od običnih skupova reči s istim značenjem, a,
    osim toga, nose i posebnu konotaciju („značenjski
    prizvuk“), u ovom slučaju negativnu.