MLATITI PRAZNU SLAMU

Zašto se kaže MLATITI PRAZNU SLAMU

Izraz prazna slama, koji je inače pleonastičan (jer
slama je već sama po sebi prazna), označava u našem
jeziku nešto bezvredno, otrcano, nešto što se odbacuje.
Jasno je i zašto je to tako. Nakon vršidbe žita, kad se
izdvoji korisno hlebno zrno (pšenice ili raži i sl.), ostaju
samo prazni klasovi i sasušene žute stabljike, koje tako
reći ne služe ničemu, osim kao prostirka za stoku. Nekad
je, doduše, slama služila i za pokrivanje kuća, ali su ta
vremena davno prošla. Otuda prazna slama i znači nešto
bezvredno ili glupo, otrcano i sl. Ne kaže se slučajno za
neznalicu ili glupaka da ima slamu u glavi. I to je,
naravno, jasno i logično. Ali zašto se kaže mlatiti praznu
slamu? O kakvom je „mlaćenju“ tu reč?
Odgovor na ovo pitanje krije se u davno minulim
vremenima, kad se žito nije vrhlo kao danas: pomoću
posebnih mašina – vršalica, ili, u novije vreme,
kombajna, koji i žanju i vrhu i veju žito, a uz to i slažu i
povezuju „praznu slamu“.
U stara vremena žito se vrhlo na dva načina –
pomoću konja i mlaćenjem.
Vršidba pomoću konja izgledala je ovako: Posle
žetve snopovi bi se svozili na gumno (mesto gde se vrše)
i polagali oko jednog stuba ili stožera. Zatim bi za stožer
vezali jednog ili dva konja i terali ih ukrug po žitu tako
da bi svojim kopitama krunili klasje i odvajali zrno od
stabljika. Potom su podizali slamu, a žito bi prevejavali
na vetru da se oslobodi čahurica i osja. Tako se dobijalo
čisto zrno. Oni koji nisu imali konja, svojim su rukama mlatili
požnjeveno žito i tako odvajali zrnevlje od klasja. To su
obično činili služeći se jednostavnom spravom, koja se
zvala mlatilo, mlatka, mlatac ili mlatan.
Kako je izgledalo mlatilo i kako se pomoću njega
vrhlo žito, objašnjeno je u rečnicima našeg jezika.
Mlatilo je, jedna poduža glatka motka, nazvana ’stojilo’,
koje služi kao držalje; na kraju je ove pomoću kožnih
prstenova obična drvena maljica (do 50 cm dugačka)
nazvana ’cep\ kojim se udara po klasju i zrno omlati.“
Tako se, eto, nekad mlatilo žito. Taj posao imao je
svoj puni smisao i svrhu, jer se na taj način dobijalo čisto
zrno. Ali mlatiti po praznom, već ovršenom snoplju, od
kojeg je ostala samo slama bez zrnevlja, nema stvarno
nikakvog smisla. To je uzaludan posao, posao bez svrhe.
Po tome je onda i nastao ustaljeni izraz mlatiti praznu
slamu, koji znači: „baviti se nečim beskorisnim“,
„uzalud se truditi“, „raditi jalov posao“, a onda i
„govoriti uprazno, bez smisla i svrhe“, „ trućati koješta“.
Za čoveka koji „mlati praznu slamu“, tj. koji radi
besmislen, jalov posao, pričajući uprazno, u našem se
narodu kaže – mlatislama. Pošto je mlatiti praznu slamu
isto što i mlatiti po šumi bez plodova, za onoga koji priča
koješta, koji uzalud troši vreme i tako se zamajava, kaže
se da je – mlatišuma.
U vezi s izrazom mlatiti praznu slamu sročena je i
ova šala.
Pita jedan:

  • Zašto je na sastancima zabranjeno pušenje?
    Odgovaraju mu: – Zato što se tu mlati prazna slama pa se boje da se
    ne zapali.
    Šala je stvarno umesna, mada znamo da pušiti nije
    dobro ni tamo gde raspravljaju pametni ljudi, a kamoli
    tamo gde sede oni kojima je slama u glavi.