LETEĆI HOLANĐANIN

Zašto se kaže LETEĆI HOLANĐANIN

Iako nije zabeležen ni u jednom rečniku našeg
jezika, niti u standardnim enciklopedijama, frazem
lutajući Holanđanin upotrebljava se u srpskom jeziku.
Istina, često i u obliku leteći Holanđanin, ukleti
Holandez (ili Holanđanin), Holanđanin lutalica i sl. Ali
to ne menja ništa na stvari, jer je značenje svih tih
varijanata potpuno isto. Stoga je trebalo da bude
uključen u rečnike, obrađen i potkrepljen
karakterističnim primerima. A nema ga ni u obimnom
Matešićevom Frazeološkom rječniku. To je razlog više
da o njemu ovde kažemo koju reč.
Treba odmah naglasiti da je frazom leteći
Holanđanin ušao u naš jezik sa strane i da potiče iz
srednjovekovne legende o mornaru koji uporno
pokušava da po silnoj buri i oluji obiđe rt što mu stoji na
putu. Pošto mu to nikako ne uspeva on kao uklet večito
luta morskim talasima, bez nade da će se ikada zaustaviti
i stupiti na čvrsto tlo. Ta legenda, po mišljenju ruskih
istraživača N. S. Ašukina i M. G. Ašukine, nastala je na
osnovu realnog istorijskog događaja: ekspedicije
moreplovca Vaska de Game (1469-1524), koji je krajem
XV stoleća (1497) oplovio Rt dobre nade, krajnju južnu
tačku afričkog kontinenta. U XVII veku legenda o
letećem ili lutajućem mornaru vezivana je za nekoliko
holandskih pomorskih kapetana, pa je tako nastao i sam
izraz leteći ili lutajući Holanđanin, kao i Holanđanin
lutalica, ukleti Holandez i sl. Mada je u usmenom
govoru u XVII i XVIII veku taj izraz bio široko
rasprostranjen, zabeležen je u literaturi tek 1830. da bi
posle toga motiv letećeg Holanđanina postao predmet umetničke obrade mnogih pisaca, među kojima je
najpoznatiji nemački pesnik Hajnrih Hajne, koji ga je
književno obradio 1834. Devet godina kasnije (1843)
nastala je i opera poznatog nemačkog kompozitora
Riharda Vagnera Leteći Holanđanin (izvorno: Der
Fliegende Hollander), koja se danas ubraja u remek-dela
klasične muzike. Time je izraz leteći (ili lutajući)
Holanđanin dobio mnogo na popularnosti tako da je
prihvaćen u gotovo svim evropskim jezicima, sa opštim
značenjem: „onaj koji luta svetom bez postizanja cilja“,
„večita lutalica“, „skitnica“ i sl.
Prema izrazu lutajući Holanđanin svojevremeno je
u našoj štampi skovan i izraz lutajući Iranac. Tako je,
naime, u jednim našim novinama 1980. godine nazvan
proterani iranski šah Reza Pahlavi, jer je u izgnanstvu
stalno menjao mesto boravka i nigde nije mogao da nađe
stalno utočište. Navodimo tu kratku novinsku pričicu
zato što se u njoj već na samom početku pominje i
objašnjava naš frazem, a i kao dokaz o njegovoj
popularnosti. Priča ide ovako:
„Jedan Holanđanin lutao je svetom. Uklet, nigde
nije mogao da se skrasi i bio je osuđen da večno tumara
svetom. Tako je, kažu, nastala legenda o Holanđaninu
lutalici, koji, ako je verovati pričama ove vrste, i posle
mnogo decenija još luta svetom.
Možda će se kroz koju godinu mališanima (a i
odraslima) kazivati jedna druga priča, koja će postati
legenda, priča o lutajućem Irancu. On je pre nešto više
od godinu dana počeo da luta svetom sa još neizvesnim
izgledima da će se uskoro negde definitivno skrasiti. Bio
je u svojoj zemlji, Iranu, toliko moćan da su milioni
drhtali pred njim. Ipak ne toliko da jednog dana nije
morao da ode na put bez povratka. Otada je živeo u
Egiptu, Maroku, na Bahamima, u Meksiku, u
Sjedinjenim Američkim Držvama, u Panami, iz koje je,
koliko pre neki dan, morao da ode. Sada je doputovao u
Egipat. Koliko će se tu zadržati, zavisiće od mnogih
okolnosti.“
Car Reza Pahlavi završio je svoj život baš u
Egiptu, a izraz lutajući Iranac ostao je zapisan samo u
citiranom novinskom članku. Nasuprot tome, frazem
leteći Holanđanin (kao i njegove varijante: lutajući
Holanđanin, Holanđanin lutalica, ukleti Holandez i sl.),
nastao na osnovu jedne stare legende, i danas živi.
Primera njegove upotrebe u našoj literaturi i dnevnoj
štampi ima dosta, a upotrebljava se i u nešto široj verziji:
lutati svetom kao ukleti Holandez.