KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA

Zašto se kaže KOŠTA KAO SVETOG PETRA KAJGANA

Verovatno ste se i vi, bar jednom, zapitali kakva je
to morala biti kajgana kad se do dana današnjeg zadržala
u izrazu kojim se označava velika, izuzetna skupoća. I
zašto se ta skupa kajgana veže baš za ime svetoga Petra?
Objasnićemo to sve po redu, ali se pre toga
moramo malo zamisliti nad značenjem samog izraza
istaknutog u naslovu. Šta, u stvari, znači to košta kao
svetog Petra kajgana? Je li tu reč o kajgani svetoga Petra
koja je nekoga skupo stajala, ili, pak, o nekoj kajgani
koja je skupo stajala samoga svetog Petra? Izraz je
dvoznačan, pa je moguće i jedno i drugo tumačenje,
utoliko pre što za oba postoji oslonac u pričama i
literaturi.
Poći ćemo od onog prvog, koje nam se čini
uverljivijim.
Veselin Čajkanović u knjizi Mit i religija u Srba,
iznosi mišljenje da je izraz koštati kao svetog Petra
kajgana preuzet od Grka, uz zamenu imena (kod njih je
umesto sv. Petra sv. Đorđe u istoj ulozi). Čajkanović o
tome kaže: „U grčkom postoji poslovica ’Skupa li je
kajgana svetog Đorđa!’ Ova grčka poslovica postala je
prema jednoj legendi o svetom Đorđu… Legenda priča o
jednom čudu koje je sveti Đorđe učinio u Paflagoniji.
Neki dečko načini svetom Đorđu kajganu… i odnese je u
crkvu. Naiđu četiri stranca, trgovca, da se pomole Bogu,
vide kajganu i pojedu je. Ali svetac učini čudo i trgovci
ne mogoše izaći iz hrama dok svaki od njih nije položio
veliki zlatni novac… Kad su izašli iz crkve, rekoše: ‘Sveti
Đorđe, mnogo ti je skupa kajgana; nikad je više od tebe
nećemo kupovati’. Istu ovakvu legendu pričaju Grci o
Bogorodici.“
Sasvim je moguće da je ova ili neka slična priča,
uz zamenu imena (sv. Petar umesto sv. Đorđe),
prenesena i u naše krajeve, pa je onda na osnovu nje
nastao izraz o kome je reč. A što se zamene imena tiče,
ona je, kako pretpostavlja Čajkanović, mogla biti
izvršena već u originalu (kao što je slučaj i s
Bogorodicom), ali je, po njemu, verovatnije da je
načinjena nakon preuzimanja, pošto je kod nas sveti
Petar poznatiji nego kod Grka, a uz to je ta ličnost
„sasvim zgodna za neku skurilnu istoriju kakva je se
mogla zamišljati kao podloga našoj poslovici“. U
svakom slučaju, ovaj autor je izričit u gramatičkom
tumačenju: oblik svetog Petra je „genitiv posesivni, kao
i odgovarajuće reči u grčkoj poslovici o svetom Đorđu“.
To znači da se radi o kajgani svetog Petra (ili Đorđa)
koja je nekoga skupo stajala.
Drugo tumačenje, kako je već rečeno, polazi od
pretpostavke da se radi o nekoj kajgani koja je skupo
stajala svetog Petra. O tome svedoči jedna narodna priča
zabeležena u više verzija, od kojih je jednu obradio,
pretočivši je u stihove, niko drugi do Zmaj Jova
Jovanović.
U njegovoj pesmi pod naslovom Skupa kajgana
svetoga Petra govori se o tome kako su Isus Hristos i
apostol Petar hodili po svetu da kušaju ljude. Uz to,
„Hristos kuša još i Petra svoga“. Jedne večeri zanoćili su
u kolibi uboge udovice Rajke, koja je imala mnogo
nejake dece. Ona ih lepo dočeka i ponudi im kajganu za
večeru. Hristos to odbije i ode na slamu da spava,
upozorivši svetog Petra: „Ne založi večerice njene, /
večerice deci zgotovljene.“ Petar, kome je bilo dosta
gladovanja, ne posluša Isusa, dohvati se kajgane, ali se
ona u istom času okameni tako da je nije mogao jesti.
Sledećeg jutra Isus izrekne Petru tešku pokoru: „
Ja ću dalje, ti ostani ovdje. / Okrst prosi, pak joj djecu
hrani, dok se vratim, da ih zdrave nađem.“
I tako je sveti Petar dugo hodao od kuće do kuće
proseći i hraneći decu sirote Rajke. A kad se Isus vrati i
upita ga:“Je l’ sve dobro, pa da te opraštam?“, Petar mu,
satrven i izmožden, odgovori:
„Sve je dobro, milom tebi hvala!
Al kajgana skupo me je stala.“
Po drugoj verziji ove priče, sv. Petar je dobio
debele batine od nekog domaćina, u čijoj je kući zanoćio
zajedno s Hristom, zato što je, ne pitajući ga, spremio i
pojeo kajganu. Tako ga je ta kajgana opet skupo stajala.
Ponegde se umesto Hrista javlja Bog, ali je u svim
verzijama glavna ličnost ipak sveti Petar, koji ispašta
zbog pojedene kajgane. Tu se, dakle, ne radi o kajgani
svetog Petra, nego o kajgani koju je sveti Petar pojeo, pa
ga je skupo stajala.
Bez obzira na to iz koje je od svih ovih anegdota
potekao izraz koštati kao svetog Petra kajgana, on se i
danas često upotrebljava u našem jeziku, u značenju:
„veoma skupo stajati“ ili „platiti za nešto visoku cenu“.