KOM OPANCI, KOM OBOJCI

Zašto se kaže KOM OPANCI, KOM OBOJCI

Da bi se razumeo ovaj izraz, potrebno je, pre
svega, znati šta su to opanci, a šta obojci. Za opanke
uglavnom svi znamo: to je ona laka seljačka obuća što se
kaišima ili oputom uz noge priteže, pa se zato i kaže, kad
se na put kreće, da treba „pritegnuti opanke“. Posebno su
poznati srbijanski opanci, tzv. „šiljkani“. Za obojke,
međutim, retko ko zna, posebno mlađi svet, jer obojci se
u nas odavno već ne nose. To su bili uvijači za noge što
su se nosili umesto čarapa: obični komadi tkanine u koje
su se uvijala stopala da ih opanci ne bi nažuljali.
Obojcima su nazivani i ulošci od sukna koji su se
podlagali u opanke, a kasnije i u cipele.
Kad ovo znamo, postavlja se pitanje šta znači i
kako je nastala izreka kom opanci, kom obojci!
Što se samog značenja tiče, ono je – barem onima
koji upotrebljavaju taj izraz – sasvim jasno. A objašnjeno
je i u rečnicima našeg savremenog jezika, npr. u Rečniku
Matice srpske, gde stoji da izraz kom(e) opanci, kom(e)
obojci, ili obrnuto: kom(e) obojci, kom(e) opanci, znači:
„ko šta dobije, izvuče, kako ko prođe (u nekom
sukobu)“. Matešić u Frazeološkom rječniku uz to dodaje:
„pa kako bude“, „kako ispadne”. On navodi i dva
karakteristična primera:
„ Javno treba postaviti to pitanje pred našu ulicu,
pred naš grad! Otvoreno! Oštro! Kritički! Pa kome
opanci, kome obojci!“
„Napravi se Kosovo…pa kome opanci, kome
obojci!“ (429 a). Jasno je, dakle, da se izrazom kome opanci kome
obojci iskazuje mogući ishod nekoga sukoba u koji se
svesno ulazi, s mogućnošću da se prođe dobro (tj. da se
dobiju opanci, ili da se ostane u opancima), ali i uz rizik
da se izgubi (tj. da ti ostanu samo obojci, ili, još
verovatnije, da ostaneš samo u obojcima, pošto te ubiju i
izuju). Ovo poslednje mogao bi biti i izvorni smisao
izraza o kome je ovde reč.
Vuk Karadžić u Srpskim narodnim poslovicama
daje ovakvo objašnjenje:
„Kom obojci kom opanci. Kad se kazuje da će se
ko s kim pobiti ili svaditi, pa ko bude jači, ili ko šta
dokopa. Valja da su se negda dvojica otimali oko obuće,
pa jedan ugrabio obojke a drugi opanke.“
I ovo objašnjenje deluje uverljivo. Jer, u svakom
slučaju, bolje je u kakvoj otimačini dobiti opanke (koji
su vredniji) nego obojke, kao što je bolje u borbi na život
i smrt (jer naš frazem upravo podrazumeva takvu, oštru
borbu) ostati u opancima, dakle živ, nego bez opanaka –
mrtav i izuven, tj. samo u obojcima.