KOLUMBOVO JAJE

Zašto se kaže KOLUMBOVO JAJE

Mnogi ustaljeni izrazi u jeziku, kao što smo videli,
ponikli su iz različitih mitova, legendi, narodnih priča i
anegdota. Jedan od njih je i Kolumbovo jaje, koji se
upotrebljava u značenju: „iznenadno otkriće, rešenje
kakvog problema“, ili, tačnije, prema Klaićevom
Rječniku stranih riječi: „ lako rješiva, iako naoko teška
zagonetka“.
Priča o nastanku ovog izraza je duga i zanimljiva,
a njen početak seže duboko u prošlost, u vreme kad je
kolektivna mašta naroda ispredala priče koje su se
prenosile s kolena na koleno. Jedna od njih, nastala u
Španiji, govori o tome kako je mnoštvo mudraca dugo
pokušavalo da reši neobičan problem: da na sto postavi
jaje u vertikalan položaj. Nikome to, naravno, nije
uspevalo, jer čim bi se postavljeno jaje ispustilo iz ruke,
gubilo je ravnotežu i padalo postrance. Onda se pojavio
jedan čovek iz naroda, po imenu Huanelo (Juane1o), koji
je taj problem rešio na jednostavan način: udario je
vrhom jajeta o sto, ljuska se ulubila i jaje je ostalo u
uspravnom položaju. Tako je u španskom jeziku nastao
izraz Huevede Jauanelo („Huanelovo jaje“). Kasnije, u
XVII stoleću, taj izraz je ušao i u literaturu. Poznati
španski pisac Kalderon de la Barka (1600-1681) uneo ga
je u svoju komediju Nevidljiva dama (La dona duende,
1629).
Zanimljivo je da je mnogo pre Kalderona zgoda sa
uspravljanjem jajeta pripisivana raznim istorijskim
ličnostima. Jedna od tih ličnosti je poznati graditelj
Filipo Bruneleski (1377-1446). U delu Životopisi
najznačajnijih slikara, vajara i Graditelja Đorđo Vazari
priča o tome kako su se, negde oko 1421, u Firenci
skupili neimari sa raznih strana da reše jedan građevinski
problem. Trebalo je da se odluči kako pokriti crkvu
Santa Maria del Fiore, koja je bila u gradnji i
nedostajala joj je samo kupola. Svi prisutni su izložili
svoje ideje i potkrepili ih skicama i crtežima. Jedino je
Bruneleski odbio da pokaže svoj plan i predložio da se
gradnja crkvene kupole poveri onome koji uspe da
uspravi jaje na stolu. Nikome to, naravno, nije pošlo za
rukom, osim samog predlagača, koji je to učinio na isti
način kao i legendarni Huanelo. Dobivši na taj način
pravo da izvede svoj projekat, Bruneleski je, kažu,
napravio kupolu koja je ličila na jaje s ulubljenim vrhom.
Zgoda s jajetom dovođena je u vezu i s poznatim
moreplovcem i otkrivačem Amerike Hristoforom
Kolumbom. Benconi u Istoriji novog sveta (1565) piše
da je na španskom dvoru Kolumbovo otkriće bilo
različito primljeno: jedni su ga slavili kao heroja, jer je
pod španskom zastavom i za špansku krunu otkrio nove
bogate zemlje, dok su drugi potcenjivali njegov podvig,
govoreći da je svako mogao ploviti u pravcu zapada, pa
slučajno pristati uz obale Zapadne Indije. (Tako su
Španci u to vreme nazivali Ameriku.)
Kolumbo je mirno slušao ta nipodaštavanja, a onda
je u jednom trenutku izvadio iz džepa jaje i postavio
pitanje:

  • Gospodo, ko od vas može ovo jaje staviti na sto
    tako da stoji na vrhu?
    Pošto su svi pokušali da to učine i nisu uspeli,
    problem je rešio sam Kolumbo na već opisani način.
    To je izazvalo negodovanje njegovih protivnika,
    koji su gnevno protestovali:
  • To je lako. Tako smo i mi mogli uraditi!
  • Pa što niste? – odgovorio im je veliki
    moreplovac.
  • Mogli ste vi otkriti i Zapadnu Indiju, ali niste. To sam
    učinio ja, Hristofor Kolumbo.
    Ne zna se da li se desilo sve onako kako je
    opisano, i je li se uopšte desilo. Sigurno je jedino to da je
    navedena priča pripisana otkrivaču Amerike i da je tako
    nastao izraz Kolumbovo jaje, koji, kako je već rečeno,
    znači: ,,jednostavno rešenje nekog naoko teškog
    problema“.