KISELO GROŽĐE

Zašto se kaže KISELO GROŽĐE

Onome koji kudi ili omalovažava nešto do čega, i
pored najveće želje, sam ne može doći, kaže se
podrugljivo: Kiselo grožđe! To bi otprilike trebalo da
znači: „Kiselo ti je jer ga se ne možeš domoći“ ili, u
širem smislu: „Potcenjuješ to zato što ti je nedostupno.“
Ovaj podrugljivi (ironični) izraz preuzet je takođe
iz jedne basne Ivana Andrejeviča Krilova, koja je, pod
naslovom Lisica i Grožđe, objavljena davne 1808.
godine. Ta basna, u prepevu Todora Manevića, ide
ovako:
Gladna kuma lija u vrt se zavukla;
Grozdovi se grožđa u njemu rumene,
A kumi se cakle i zubi i oči njene.
Grozdovi su sočni, kao jakint gore,
Al ‘je muka samo što stoje visoko.
Odakle i makar kako ona njima prišla:
Samo vidi oko.
A za zub baš ništa.
Lijine muke zbog toga što ne može da dohvati
grožđe pisac basne razrešava ovako:
Pomučiv se tako ceo časak jedan
pođe i govori jetko: „Pa šta tu!
Na izgled je vredan Ali zelen i ni zrna zrelog nema

  • Odmah zubi ti utrnu.“
    Nedostupno grožđe za liju je, dakle, bilo zeleno i –
    kiselo! Iz toga se kasnije razvilo opšte značenje izraza
    kiselo grožđe: „tobožnje preziranje i kuđenje neke
    vrednosti koja se ne može dokučiti“.
    U ruskom jeziku, iz koga smo ga preuzeli (preko
    Krilovljeve basne), taj izraz glasi zeleno grožđe (зёлен
    виноград) i ima svoje još dublje poreklo. Krilov je, u
    stvari, literarno nadogradio staru rusku poslovicu, koja u
    prevodu glasi: „Zeleno je grožđe kada ga ne daju.“ Na
    osnovu te poslovice nastala je basna, a preko basne
    proširio se izraz zeleno grožđe (u ruskom jeziku), a onda
    i kod nas – kiselo grožđe.