KASTOR I POLUKS

Zašto se kaže KASTOR I POLUKS

U smutna vremena, kad u svetu ima toliko mržnje i nesloge, čak i među rođenom braćom, ili među narodima iste krvi i jezika, lepo je i poučno setiti se onih koji su živeli u bratskoj slozi i ljubavi. A primer takve sloge i ljubavi bili su mitski junaci Kastor i Polideuk, u rimskojmitologiji nazvan Poluks. O Kastoru i Polideuku (Poluksu) ispredane su različite priče. Ali u svim tim pričama oni su blizanci, sinovi legendarne Lede, supruge spartanskog kralja Tindareja. Začeti u istoj noći, pošto se Leda sjedinila i sa svojim suprugom i sa bogom Zevsom, koji joj se javio u vidu labuda, braća su rođena istovremeno sa sestrama Helenom i Klitemnestrom. Po Zevsu su se zvali Dioskuri(što na grčkom znači „božanski sinovi“), a po zemaljskom ocu Tindareju – Tindaridi.Dioskuri su bili mladići izrazite lepote i izuzetne snage. Svojim veštinama sretno su se dopunjavali: Polideuk ili Poluks bio je vešt u pesničenju, a Kastor se isticao u kroćenju konja i vožnji bojnih kola. Bili su nerazdvojni i u dobru i u zlu. Učestvovali su zajedno u mnogim bitkama i ratnim pohodima: u pohodu Argonauta na Kolhidu, u lovu na Kalidonskog vepra, u ratu protiv Amazonki, koji je vodio Heraklo, i drugim junačkim poduhvatima, o kojima su se širile priče i legende. Jednaki po lepoti, snazi i junaštvu, Kastor i Polideuk su se ipak u nečemu razlikovali. Kastor, koga je Leda začela sa smrtnikom Tindarejem, kao i njegova sestra Klitemnestra, bili su smrtni, a Polideuk (Poluks) i
druga sestra, Helena, kojima je otac bio bog Zevs, bili supo njemu besmrtni. Kada je u jednoj borbi Kastor smrtno ranjen, Poluks, koji nikako nije mogao da se rastane od voljenog brata, molio je svoga nebeskog oca, boga Zevsa, da i njemu pošalje smrt kako bi zajedno s Kastorom otišao u podzemni svet. Zevs mu je na to rekao da je on, kao njegov sin, besmrtan i ne može umreti, ali da će mu ipak omogućiti da bira: ili da večito živi na Olimpu među bogovima, uživajući sam u božanskoj sreći, ili da svoju besmrtnost podeli sa bratom tako što bi jedan dan živeli zajedno u zlatnim nebeskim dvorima, a jedan u Podzemlju. Poluks se odlučio za ovo drugo i prihvatio da polovinu svoga večnog života provede s bratom u tamnom carstvu mrtvih. Dirnut tolikom bratskom ljubavlju, vrhovni bog je Dioskure uzdigao među zvezde da večito sjaje i pokazuju ljudima pravi put. Tako je, kažu, nastalo jedno sazvežđe Zodijaka koje se po njima naziva – Blizanci.U staroj Grčkoj i Rimu bio je veoma razvijen kult Dioskura – Kastora i Polideuka, odnosno Poluksa. Zamišljani su kao jahači na belim konjima koji kopljem uništavaju neprijatelja. Kad bi se našli u nevolji, moreplovci su od njih tražili pomoć kako bi spasli svoje lađe od opasnosti da potonu u morskim vrtlozima i olujama. Verovali su da se posle bure Dioskuri pojavljuju na nebu kao sjajne zvezde. Osim moreplovaca, Kastor i Poluks smatrani su i zaštitnicima konjanika. Njihovi likovi prikazani su na brojnim reljefima, terakotama i vazama, od kojih se lepotom i umetničkom vrednošću posebno ističu
Egzekijina amfora (oko 530 g. pre naše ere) i Talova vaza (iz IV stoleća pre naše ere). A njihova imena ostala su u jeziku kao trajan spomenik bratske ljubavi, označavajući nerazdvojnu povezanost dva prijatelja ili dve osobe uopšte. Ta imena nose i dve najsjajnije zvezde u sazvežđu Zodijaka koje se naziva Blizanci (Gemini).Na našem nebu zvezde Kastor i Poluks pojavljuju se zimi i u rano proleće – svečera, kad na zemlju padne prvi mrak. Kamo sreće da se, još češće, pojavljuju i u našim srcima, kao znamenje i nadahnuće bratske ljubavi i sloge.