KAO ŠVABA TRALALA

Zašto se kaže KAO ŠVABA TRALALA

Kad neko govori dugo (i isprazno), ponavljajući
stalno jedno te isto, u nas se obično kaže: „Ovaj sve
jedno, kao Švabo tralala“. Uz glavni deo izraza: kao
Švabo (ili Švaba) tralala, pored sve jedno, kaže se i sve
isto ili uvek isto: Ovaj sve isto (uvek isto), kao Švabo
tralala. Ovde može stajati i neki glagol koji svojim
značenjem upućuje na dugo trajanje (ponavljati,
otegnuti, nastaviti): Ponavlja kao Švabo tralala. Otegao
kao Švabo tralala. Nastavio (da priča) kao Švabo
tralala. Sve te i druge varijante mogu se čuti u našem
svakodnevnom razgovornom jeziku, posebno u
komentarima raznih sastanaka, na kojima se obično mlati
prazna slama.
Zanimljivo je da ni ovaj, inače široko
rasprostranjen, poznat i često upotrebljavan frazem Josip
Matešić nije uneo u Frazeološki rječnik hrvatskoga ili
srpskog jezika (1982), a nisu ga, začudo, zabeležili ni
sastavljači velikog, šestotomnog Rečnika
srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske (1967-
1976). To je utoliko čudnije što je taj frazem, kao što je
rečeno, opštepoznat i što se u našem jeziku dugo
upotrebljava, skoro već dvesta godina, pa ga je još Vuk
Karadžić čuo u narodu i uneo u svoju zbirku Srpske
narodne poslovice (1849). Vuk je uz sam frazem dao i
objašnjenje njegovog nastanka. On kaže:
„Oles ajns, kao Švabi tralala. Pripovijeda se kako
su đavo i Švabo pogodili da jedan drugoga nosi, dokle
onaj koji se nosi ne ispjeva jednu pjesmu. Tako najprije
uzjaše đavo na Švaba i započevši najdužu pjesmu koju je znao, stane pjevati, a kad je svrši, onda Švabo uzjaše na
đavola, ali mjesto kake prave pjesme zaintači pjevati
tralala, i tako Švabo prevario đavola, te ga je morao
nositi čitav dan, a pjesmi ni kraja ni konca.“
Uz ovu priču iz koje je mogao proizaći frazem, ili
je, možda, sam frazem bio osnova za priču treba dati
nekoliko objašnjenja.
Oles ajns na početku verovatno je iskrivljeno
nemačko „sve jedno“, kako se i u nas često, možda i
najčešće, čuje: On sve jedno, kao Švabo tralala. Švabo
(ili Švaba) je u nas, kao što se zna, pogrdan naziv za
Nemce i Austrijance (RMS, 6,935). U svesti (i
istorijskom iskustvu) našeg naroda Švabe su, pored
Turaka, (bile) vekovni neprijatelj, pa je čudno što se baš
Švabi pripisuje tolika domišljatost. Ovo može biti i
dokaz da je priča inspirisana frazemom, koji je postojao i
ranije kao reakcija našeg puka na refrene u nemačkim
pesmama, koje nije razumeo i koje je pamtio samo po
stalnom ponavljanju.
Iako, kako je već rečeno, frazem kao Švabo tralala
nije zabeležen u Matičinom rečniku, njegovi sastavljači
registrovali su samu reč tralala, ili tra-la-la uz
objašnjenje: „uzvik (uzet iz nemačkog jezika) koji se
pripeva u pesmi (obično posle svake strofe)“ (RMS, 6,
257). Od toga su izvedeni onomatopejski glagoli
tralakati i tralalakati, pevati, ponavljati u pevanju
„tralala “, i (u istom značenju) tralalikati s glagolskom
imenicom tralalikanje, kao i tralakanje, što je takođe
zabeleženo u RMS. Zbog svega toga neshvatljivo je što
frazem sve jedno, kao Švabo tralala, u ovoj ili nekoj
drugoj varijanti, nije dosad zabeležen ni u jednom našem
rečniku, čak ni u frazeološkom.