JUDIN POLJUBAC

Zašto se kaže JUDIN POLJUBAC

Juda je bio jedan od dvanaest apostola
(,,verovesnika“) hrišćanstva. Reč je, zapravo, o Judi
Iskariotskom, jer se u Bibliji pominje više ličnosti pod
tim imenom. Ovo je bio Juda apostol. U Jevanđelju po
Mateju piše:
„A dvanaest apostola imena su ova: prvi Simon,
koji se zove Petar, i Andrija brat njegov; Jakov
Zavedejev, i Jovan brat njegov;
Filip i Vartolomije; Toma i Matej carinik; Jakov
Alfejev, i Levej, prozvani Tadija;
Simon Kananit, i Juda Iskariotski, koji ga i predade
Juda Iskariotski bio je, dakle, onaj koji je izdao Isusa
Hrista. U pomenutom Jevanđelju po Mateju taj se
događaj opisuje ovako:
„Tada skupiše se glavari sveštenički i književnici i
starješine narodne u dvor poglavara svešteničkoga po
imenu Kajafe.
I svjetovaše se kako bi Isusa iz prijevare uhvatili i
ubili.
I govorahu: Ali ne o prazniku, da se ne bi narod
pobunio.“ Glavari, međutim, nisu znali ko je Isus. „Tada
jedan od dvanaestorice, po imenu Juda Iskariotski, otide
ka glavarima svešteničkijem.“
I reče: Šta ćete mi dati da vam ga izdam? A oni mu
obrekoše trideset srebrnika.“
Posle toga Juda je čekao priliku da ispuni
obećanje. Na poslednjoj (tajnoj) večeri Isus je prorekao
da će ga jedan od apostola izdati, ciljajući na Judu. To se
uskoro i obistinilo. I sam taj čas Hristos je predosetio,
rekavši učenicima:
„Ustanite da idemo; evo se približi izdajnik moj.
I dok on još tako govoraše, gle, Juda, jedan od
dvanaestorice, dođe, i s njim ljudi mnogi s noževima i s
koljem od glavara svešteničkijeh i starješina narodnijeh.
A izdajnik njegov dade im znak govoreći: Koga ja
cjelivam onaj je; držite ga.
I odmah pristupivši k Isusu reče: Dobro jutro, ravi!
i cjeliva ga.
A Isus reče mu: Prijatelju! Šta ćeš ti ovdje? Tada
pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše ga.“
Kada je kasnije čuo da je Isus osuđen i pogubljen,
izdajnik Juda se pokajao i vratio 30 srebrnjaka onima
kojima se prodao. Bacio ih je u crkvi govoreći:“ Ja
sagriješih što izdadoh krv pravu.“ Taj novac i sami su
glavari smatrali prljavim i prokletim, pa su rekli: „Ne
valja ih metati u crkvenu haznu, jer je uzeto za krv.“
Tako je nastao izraz Judin novac ili Judine pare.
Moralnu ljagu sa sebe Juda Iskariotski nije mogao
saprati ni oduzimanjem vlastitog života (obesio se posle
vraćanja srebrnjaka). Tako je njegovo ime postalo
oznaka izdajnika uopšte, a zadržalo se i u ustaljenom
izrazu Judin poljubac, koji se i danas upotrebljava u
značenju: „izdajnički, neiskren poljubac“, ili „izdajnički
postupak pod velom prijateljstva“.