IMATI PUTRA NA GLAVI

Zašto se kaže IMATI PUTRA NA GLAVI

Za nekoga kome savest nije čista, ko nosi kakav
greh na duši, kaže se da „ima putra na glavi“. Obično
takav želi da se nekako izvuče, da se prikrije, pa stoga
mora u životu činiti razne ustupke. Ne kaže se slučajno
da je čoveka „koji ima putra na glavi“ najlakše ,držati u
šaci“.
J. Matešić u Frazeološkom rječniku, uz navođenje
značenja: „biti kriv, biti umiješan u što“, daje dva
primera upotrebe frazeologizma imati putra na glavi,
oba iz hrvatskih izvora:
„Tko bi, ’ako već nema putra na glavi’ umakao
svoja pisma u neke sumnjive supstance? – VUS1971.
…jer ako sad tražimo krivca, onda smo propali,
pošto malo tko ovdje nema putra na glavi, a mi koji ga
nemamo ne bi volili da sad padaju glave naših, takoreći
drugova i drugarica…Hep.“
Iako nije zabeležen u Rečniku srpskohrvatskoga
književnog jezika Matice srpske, ovaj se frazem često
upotrebljava i u Srbiji, naročito u Vojvodini, a nije redak
ni u središnjim krajevima našeg jezičkog područja.
Njegovim poreklom nijedan se lingvista u nas nije
dosad posebno bavio. Postoje, međutim, o tome dve
pretpostavke – jedna laička i jedna stručna.
Laička pretpostavka polazi od anegdote iz koje se
razvila narodna poslovica Kome je čela za klobukom (i
som se sjeća). Vuk je tu anegdotu zabeležio i objavio u
svojoj zbirci Srpske narodne poslovice. Anegdota je
kratka i u celini glasi ovako: „Kad su se ljudi u nekakom selu bili skupili da iznađu ko je ukrao košnicu, jedan od
kmetova reče da on zna ko je to učinio: ’Eno onaj’ veli
’što mu je čela za klobukom’. Onda onaj koji je bio
ukrao mahne rukom preko glave, kao da oćera čelu, i
tako se oda. Mjesto za klobukom govori se i za kapom.“
Teško je poverovati da se na osnovu ove priče (u
lancu motivisanih i nemotivisanih promena) mogao
stvoriti izraz imati putra (ili, u nestandardnom obliku,
putera) na glavi. Promene su, navodno, tekle ovako:
Prvo je bilo kome je pčela za klobukom, odnosno kome je
pčela za kapom (na glavi), zatim: kome je pčela (tj. med)
na glavi, i na kraju: kome je putar (umesto med) na
glavi… To je suviše komplikovano i neuverljivo
objašnjenje. Osim toga, da je taj izraz stvoren u narodu,
verovatno bi glasio: ko ima masla (a ne putra) na
glavi…. Zbog svega toga izložena laička pretpostavka
mora se odbaciti.
Mnogo je ozbiljnije – i, po svoj prilici, tačno –
tumačenje koje daju Pavica Mrazović i Ružica Primorac
u knjizi Nemačko-srpskohrvatski frazeološki rečnik
(Narodna knjiga, Beograd, 1981,178). Autori tog rečnika
nalaze da se tu radi o prevodu s nemačkog, u kome izraz
glasi: Butter auf dem Kopf haben, dakle doslovno kao i
kod nas, sa značenjem: „imati grehova na duši, lošu
savest“. Uz to daju i ovo objašnjenje:
„Frazeološki izraz je deo poslovice: Wer Butter auf
dem Kopf hat, der soll nicht in die Sonne gehen.“
Na kraju je još i dodatak: „Žene ponekad nose
namirnice u korpi na glavi pa tako i maslac.“
Sam ovaj frazeologizam mogao je lako iz
južnonemačkih govora preći i u srpski jezik, ali ostaje nerazjašnjeno pitanje kako se iz pomenute nemačke
poslovice, koja u našem prevodu glasi: „Ko ima putra na
glavi, ne treba da ide na sunce“, razvio izraz sa
značenjem: „imati grehova na duši“.
Moguća su dva objašnjenja. Prvo je manje
verovatno i zasniva se samo na vezama po značenju.
Čovek, naime, koji ima razloga da nešto krije, ne izlazi
na sunce (tj. svetlo dana) da se to što krije ne bi otkrilo
kao istopljeni putar (na suncu). Drugo se objašnjenje
zasniva na životnoj stvarnosti i zato je verovatnije.
Nekada su u Nemačkoj, pa i kod nas, postojale tržišne
takse za unošenje poljoprivrednih proizvoda (namirnica)
u gradove. Nije teško pretpostaviti da se za putar
(maslac) namenjen prodaji plaćala posebna taksa, pa su
žene na mitnicama (maltama) skrivale da imaju putra (u
korpama koje su nosile) na glavi kako bi izbegle to
plaćanje. One, dakle, pri tom nisu imale čistu savest,
činile su prekršaj. Odatle se lako moglo razviti opšte
značenje izraza imati putra na glavi – „biti kriv, biti
umešan u što“, „imati grehova na duši“.