IĆI OD PONTIIA DO PILATA

Zašto se kaže IĆI OD PONTIIA DO PILATA

Pontije (ili Poncije) Pilat, lat. Pontius Pilatus,
čovek čije je ime ovekovečeno u ovom izrazu, bio je
rimski prokurator (upravitelj) Judeje u vreme kad je Isus
Hristos propovedao novu veru.
Izazvavši, svojim idejama i delovanjem, gnev
judejskih moćnika, „književnika i fariseja“, osnivač
hrišćanske religije bio je optužen da „otpađuje narod, i
zabranjuje davati ćesaru danak, i govori da je on Hristos
car“, pa je izveden pred Pontija Pilata da mu ovaj sudi.
Pilat, međutim, nije prihvatio optužbu, rekavši
„glavarima svešteničkim i narodu: Ja ne nalazim nikakve
krivice na ovom čovjeku.“ I pored toga, tužioci i gomila
uporno su navaljivali da ga osudi. Pilat je potom pokušao
da se nekako „izvuče“, proglasivši se, savremenim
pravnim jezikom rečeno – „nenadležnim“. Pošto je u
istrazi čuo da je Isus Galilejac, uputio ga je nadležnom
galilejskom vladaru Irodu Antipi, koji je upravo u to
vreme boravio u Jerusalimu. Irod takođe nije našao da je
Isus kriv, te „osramotivši ga, i narugavši mu se, obuče
mu bijelu haljinu, i posla ga natrag Pilatu“.
Ovaj više nije imao kud. Glavari i gomila uporno
su zahtevali: „Raspni ga, raspni!“
U Novom zavjetu (u prevodu Vuka Stefanovića
Karadžića) jevanđelist Luka ovako opisuje završetak
dramatičnog suđenja Isusu Hristu:
„A on (Pilat) im treći put reče: Kakvo je dakle on
zlo učinio? Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo
smrt; daklem da ga izbijem pa da pustim.
A oni jednako navaljivahu s velikom vikom, i
iskahu da se on razapne; i nadvlada vika njihova i
glavara svešteničkijeh.
I Pilat presudi da bude kao što oni ištu.“
Upravo iz ove biblijske priče ponikao je izraz ići
od Pontija do Pilata, koji se danas upotrebljava u
značenju: „tražiti, lutati za nekim ciljem, ići od nemila
do nedraga, obijati pragove“ (RMS); „obraćati se
mnogima, uz razne peripetije, bezuspešno tražiti pomoć,
obaveštenje i sl.“ (RSANU).
U stručnim časopisima, i inače, često se postavlja
pitanje zašto se kaže ići od Pontija do Pilata, kad se zna
da je to ime i prezime jedne te iste ličnosti. Kako se
uopšte može ići od jednog čoveka opet do njega samog,
a ne do drugoga? Zar ne bi bilo normalnije da taj izraz, s
obzirom na kontekst u kome je nastao, glasi ići od
Pontija do Iroda, ili od Pontija do Antipe (kako stoji u
jednom romanu Stevana Jakovljevića)?
Profesor Ivan Klajn u jednoj prilici izneo je
pretpostavku da „nekadašnji učenici veronauke sigurno
nisu baš pažljivo slušali ovu priču, pa se umesto od
Iroda do Pilata ustalio izraz od Pontija do Pilata, ne
samo kod nas nego i u italijanskom, nemačkom i drugim
jezicima“.
Prof. Dragana Mršević-Radović, u časopisu „Naš
jezik“ daje mnogo iscrpnije objašnjenje:
„U vreme nastanka izraza“ – kaže ona – „u svesti
govornika bilo je prisutno i saznanje o jedinstvu ličnosti
na osnovu biblijskog teksta, ali i svest o još jednom
’implicitnom’ učesniku u događaju. Jasno je da je to
Irod, tj. da je Hrist pošao od Pontija do Iroda, i da ga je
Irod ‘poslao natrag’ Pilatu, kako stoji u Jevanđelju. Na
ovaj način, jasno je predstavljeno Hristovo kretanje ’u
krug’ i zatvaranjem kruga motivisano je značenje
‘bezuspešno’ (tražiti pomoć, razumevanje i sl.). Samo
zahvaljujući mogućnosti ovakve dvostruke semantičke
interpretacije, ova struktura je mogla postati frazeološka
i održati se takva u jeziku.“
Da bi tumačenje bilo još uverljivije, autorka na
kraju ističe:
„Mislim da više nije smelost pretpostaviti da je
postojao i neki popularno pisani tekst u kojem se sadržao
opis ove epizode iz Hristova života, i u kojem je bio
upotrebljen ovakav izraz s konkretnim opisom Hristovog
puta od Pontija (Pilata preko Iroda) do (Pontija) Pilata, i
da se on ’nametnuo’ i u srpskohrvatskom i u
slovenačkom jeziku.“
Pošto izraz ići od Pontija do Pilata postoji, kako
reče prof. Klajn, „ne samo kod nas nego i u italijanskom,
nemačkom i drugim jezicima“, dato tumačenje njegovog
postanka moglo bi zanimati i strane lingviste, pa i običan
svet.