DRAKONSKE KAZNE

Zašto se kaže DRAKONSKE KAZNE

„Zato što se prijavio, a nije učestvovao u Meču
šampiona… bokser Banata iz Zrenjanina Vujin kažnjen je
tromesečnom zabranom takmičenja, a predsednik kluba
Stanko Baltić 18-mesečnom zabranom obavljanja svih
funkcija.“
Tako je svojevremeno obavestio čitaoce jedan naš
ugledni dnevni list, uz ovaj dodatni komentar:
„Kazne su drakonske, gotovo osvetničke i, kao
takve, ne mogu se prihvatiti kao vaspitne “
Sankcije (kazne) o kojima je reč u svakom su
slučaju neprimerene težini prekršaja, preterano su stroge
i, kao što je već rečeno – „gotovo osvetničke“. No to je
stvar Bokserskog saveza i njegovih disciplinskih organa.
Nas ovde zanima nešto drugo. Zanima nas zašto se
neprimerene, preterano stroge, drastične kazne (kao što
su one koje su naznačene u navedenom novinskom
tekstu) nazivaju „drakonskim”. Kako je nastao taj izraz i
otkada se upotrebljava u našem jeziku?
Izraz drakonska kazna (češće u množini:
drakonske kazne) veoma je star. Vezuje se za ime
atinskog zakonodavca Drakona, koji je, prema predanju,
živeo u VII stoleću pre naše ere. Veruje se da je on 621.
god. p. n. e. kodifikovao niz zakona koji su se odlikovali
izuzetnom strogošću. Govorilo se da su „krvlju pisani“,
jer su gotovo za svaki prestup predviđali smrtnu kaznu.
Takvi su, eto, bili Drakonovi zakoni i kazne koje
su na osnovu njih izricane. Zastrašujućoj strogosti i
nečovečnosti tih zakona još su više doprinosili
pripadnici, visokog aristokratskog sloja robovlasnika
(eupatridi) samovoljnim i proizvoljnim tumačenjima
njihovih odredaba.
Stotinu godina kasnije (u VI stoleću pre n. e.)
Drakonove zakone ukinuo je poznati atinski političar i
zakonodavac, jedan od sedam grčkih mudraca – Solon
(638-539). Time je u Grčkoj prestalo i izricanje
neodmerenih i drastičnih kazni. Ipak, one su ostale
zapamćene za sva vremena, zajedno s Drakonovim
imenom, utkanim u izraz kojim se označavaju preterano
stroge zakonske sankcije, koje nisu u srazmeri s
učinjenim delom.
Drakonskih kazni bilo je i posle Drakona, inače se
taj izraz ne bi zadržao u jeziku. Moglo bi se reći da su
mnoge odredbe poznatog Dušanovog zakona iz XIV
stoleća bile drakonske. Posebno one po kojima su
nesretnim vinovnicima odsecali ruke, „urezivali jezik“,
„smudili brade“ i sl. Ipak, po strogosti i surovosti
Drakon je ostao bez premca u istoriji civilizovanog
sveta, o čemu svedoči i sam pridev drakonski, koji, u
svim kombinacijama, znači: „preterano strog, neumoljiv,
svirep“. Tako se, onda, pored drakonske kazne, govori
danas i drakonski zakoni, drakonske mere, drakonski
postupci itd.