DRAGI KAMEN

Zašto se kaže DRAGI KAMEN

Ovaj izraz, kao i nekoliko narednih, po svome se
nastanku razlikuje od ostalih ustaljenih izraza obrađenih
u ovoj knjizi. On nije preuzet ni iz Biblije, ni iz grčkih
mitova i legendi, niti je nastao u literaturi ili u određenim
životnim okolnostima; nije vezan ni za određene
istorijske događaje i ličnosti, narodna verovanja ili
praznoverice. Nastao je tako što se u njemu sačuvalo
staro značenje prideva drag, koje se, osim u
okamenjenim izrazima i nekim izvedenim rečima, u
savremenom našem jeziku uglavnom ne može više sresti.
Kad danas kažemo drag, obično mislimo na nešto
što se voli, što nam je milo, prema čemu osećamo
naklonost ili ljubav. Taj pridev može značiti i
„prijateljski“, „srdačan“, ili „dobar“, „pažljiv“,
„prijatan“, „ugodan“,pa i „ljubazan“ i sl. Ali nijedno od
tih značenja ne odgovara značenju prideva drag u izrazu
dragi kamen. Svi, naime, znamo da je dragi kamen, u
stvari, „skupocen, skup (kamen)“, odnosno da je „velike
vrednosti”, „dragocen” i sl. Zato se i kaže za nešto što
ima previsoku cenu da je „skupo kao dragi kamen“.
Ovo značenje prideva drag navedeno je u Rečniku
Matice srpske tek na 4. mestu, i to samo u okamenjenim
izrazima dragi kamen i draga kovina, uz tumačenje:
„koji mnogo vredi, kome je velika vrednost, dragocen,
skupocen“. U Rečniku SANU takvo je značenje
obeleženo kao zastarelo, što je sasvim tačno
Nekada, međutim, nije bilo tako. Pridev drag, u
smislu: „skup“, „skupocen“, upotrebljavao se često. O tome svedoče brojni primeri u velikom Rječniku JAZU,
gde, pored ostalog, piše:
DRAG, adj. carus, dva su glavna značenja kao što
su i u latinskom i u germanskijem jezicima (isporedi
njem. theuer, engl. dear itd.), jedno: koji mnogo vrijedi
(objektivno), a drugo: koga drugi ljubi (subjektivno);
uopće se misli da je ovo prvo starije, te da je od njega
postalo drugo.“
Danas se u onom prvom, starijem značenju pridev
drag više ne upotrebljava, osim u retkim slučajevima,
među kojima je i naš izraz dragi kamen.
Treba još reći da je od prideva drag, u značenju:
„skupocen“, „skup“, načinjeno, i još je u upotrebi,
nekoliko poznatih reči, kao što su dragulj (,dragi
kamen“), draguljar („majstor koji pravi ukrasne
predmete od dragog kamenja ili metala“ i „onaj koji
prodaje takve predmete“), zatim draguljarnica („mesto
ili radnja gde se prodaju dragulji“, bilo da je to „drago
kamenje“: dijamanti, brilijanti, rubini, safiri i sl., ili
„dragi metali“: srebro, zlato, platina, ili uopšte dragoceni
predmeti, kao što su biseri), pa onda draguljarstvo,
draguljarski (proizvodi) itd.
U nekim drugim slovenskim jezicima, za razliku
od srpskog, ovo se značenje dobro sačuvalo do danas.
Tako se npr. na slovenačkom „skupo“ kaže drago. I u
ruskom jeziku дoрoгoй (daragoj), pored ценный, znači –
„skup“. Kod nas, kako smo videli, ono se zadržalo samo
u navedenim rečima, izvedenicama, i u okamenjenim izrazima. Zato se i kaže dragi kamen umesto „skupoceni
kamen“ ili nekako drukčije.