DOBITI KORPU

Zašto se kaže DOBITI KORPU

Znatiželjni čitalac jednog našeg ilustrovanog lista –
u vreme dok se još oslovaljavalo sa „druže“ – obratio se
uredniku sledećim pitanjem:
Druže uredniče,
Devojka je došla na igranku sa svojim mladićem.
Celo veče igrala je s njim. Za vreme jednog plesa seli su
da se odmore. Tada je prišao nepoznat mladić i zamolio
devojku za igru, iako je znao da igra samo s jednim
partnerom. Ona ga je odbila. On se obratio njenom
mladiću, ali i on je postupio isto. Posle igranke
nepoznati je dosta oštrim rečima pretio devojci i mladiću
zbog „korpe’’. Pitam Vas… zbog čega se u nas u
ovakvim slučajevima kaže „dobio korpu’’?
U redakcijskom odgovoru, pored pouka iz
bontona, stajalo je ovo kratko objašnjenje:
Reč „korpa” poreklom je iz nemačkog jezika. U
značenju „odbijen“ upotrebljava se kod Nemaca, odakle
su je preneli naši đaci i studenti još u prošlom veku.
Date informacije u osnovi su tačne. U nemačkom
jeziku odista postoji izraz dobiti korpu („eine Korb
bekommen“) – sa značenjem: „biti odbijen“ i, obrnuto,
dati korpu („einen Korb geben“) – „odbiti (koga)“.
Verovatno je i to da su taj izraz u naše krajeve doneli
đaci i studenti koji su se školovali u Nemačkoj. Ali to
nije sve što je o tome trebalo i treba reći. Zato ćemo
ovde navesti još neke podatke, koji bi, sigurno, interesovali pomenutog čitaoca, ali i mnoge druge koji
su čuli za izraz dobiti (odnosno dati) korpu, ili ga i sami
upotrebljavaju.
U jednom od najpouzdanijih izvora (DUDEN
Etymologie Herkunftswörterbuch der deutschen
Sprasche) pod odrednicom Korb (korpa) piše da izraz
dati nekome korpu, sa značenjem: „dati otkaz“, „odbiti“ –
„zahvaljuje svoj postanak, verovatno, činjenici da je u
ranijim vremenima zaljubljenik podizan do prozora svoje
voljene u korpi. Kada ne bi bio uslišan i dobrodošao,
dobijao bi korpu sa oštećenim dnom, kroz koju je
propadao na zemlju.“
Ovaj zanimljivi običaj, iz koga se u nemačkom
jeziku razvio, a zatim i kod nas prenesen, ustaljeni izraz
dobiti (odnosno dati) korpu, bio je raširen u nemačkim
zemljama još u XV i XVI veku. O tome svedoči i jedna
pesma Tomasa Murnera (1475-1537). Ona, u prepevu
dra Ivana Klajna, glasi ovako:
Virgilije lepoj devojci udvara,
O sastanku noćnom s njom se dogovara.
Ona njemu veli: Pođi onoj kući;
Tamo biće korpa, ti ćeš u nju ući,
Ja ću te do mojeg prozora izvući,
On učini tako, ne sluteći jade,
Al, kad bi na pola puta – korpa stade,
A lukava cura u bekstvo se dade.
Ostavi ga tako da visi kraj zida,
Naočigled svetu, sav rumen od stida Pa gledaju sada i mladi i stari
Nesrećnika što ga žena nasamari.
Eto šta se sve nekad događalo nesrećnim
ljubavnicima u nastojanju da osvoje pripadnice lepšeg
pola. Kao znak da su nepoželjni dobijali su prave korpe i
stradali u njima ili zbog njih.
Na veliku sreću današnjih osvajača ženskih srca,
takvih običaja više nema, čak ni u Nemačkoj. „Korpe“
koje se daju ili dobijaju po našim igrankama ili
(,,ćagama“) prava su sitnica u odnosu na bruku o kojoj
peva Tomas Murner. Zato se zbog njih ne treba ljutiti,
niti ih primati k srcu kao nekakav ozbiljan poraz.