DATI (SVOJ) OBOL

Zašto se kaže DATI (SVOJ) OBOL

Izraz dati (svoj) obol upotrebljava se u nas u značenju: dati „(mali) novčani ili drugi prilog; prinos, doprinos čemu“. Na taj način je u Rečniku Matice srpskeobjašnjeno preneseno značenje reči obol u datoj vezi. Uz to je naveden i ovaj karakterističan primer: „Dajte svoj obol za sirotinju.“ Sama reč obol, izvan izraza u kome je ovde upotrebljena, nepoznata je, verovatno, velikom broju govornika našeg jezika, pa se postavlja pitanje šta ona izvorno znači i odakle potiče. I na to pitanje odgovoreno je u pomenutom izvoru (Matičinom Rečniku). Tamo, pod tačkom l, stoji da je obol bio „sitan novac u staroj Grčkoj“. Taj antički novčić, koji je, evo, ušao i u jedan naš frazem, kovan je pretežno od srebra. Bio je težak oko 0,73 grama i imao je vrednost jedne šestine drahme. Pre nego što je ušao u ustaljen izraz i s njim dobio novo značenje obol je, osim tržišne, imao još jednu vrednost, vezanu za grčku tradiciju i mitologiju. U to vreme, naime, u staroj Grčkoj bio je raširen običaj da se taj sitni novčić stavlja u usta umrlih kako bi im služio kao popudbina. Taj se običaj oslanja na mit o Haronu, demonu Podzemlja, koji preko reka Aheronta, Stiksa (Stige) i Kokita prevozi duše pokojnika u carstvo mrtvih. Haron je u svome čunu prevozio samo one koji su bili propisno sahranjeni i koji su mogli da plate jedan obol. Stari Grci su, dakle, davali obol za preseljenje svojih duša na onaj svet, u večnost.
Obol, kao što smo videli, nije imao veliku vrednost, pa ga je svako mogao dati: ili Haronu za prevoz, ili kao svoj doprinos u skupljanju neke pomoći i sl. Odatle se razvio ustaljeni izraz dati (svoj) obol, sa značenjem: „dati mali (skroman) novčani prilog, doprinos, dar i sl.“ Eto, to bi, ukratko, bila priča o obolu i jednom od naših veoma čestih frazema u koji je ta reč utkana. A sama ta priča skroman je prilog (ili, da kažemo – obol) objašnjavanju ustaljenih izraza u našem jeziku uopšte.