DAN D

Zašto se kaže DAN D

Malo, malo, pa se u našoj štampi pojavi naslov koji
najavljuje neki „dan D“. Jednom je to bio početak
zalivskog rata između Iraka i SAD (i njenih saveznika),
1991, drugi put dogovor o opstanku ili raspadu
Jugoslavije, treći put, opet, donošenje „sistemskih mera“
u Saveznoj skupštini itd. U jednim novinama izraz dan D
upotrebljen je čak i u oblasti šaha – kao oznaka
dramatičnog preokreta u delovanju FIDE (Svetske
šahovske federacije). Vest je lansirana povodom
beogradskog sastanka Upravnog odbora Udruženja
velemajstora, početkom 1989.
„Neko je pre sastanka primetio“ – piše u toj
informaciji – „da počinje ’dan D’ u svetskom šahu. S
pravom, jer su očekivane dve izuzetno važne odluke: da
li će se konačno doći do sporazuma između FIDE i
GMA i gde će se igrati naredni meč za titulu prvaka,
sledeće godine.“
Istoga dana, samo u drugom listu, pod naslovom
Bio je dan „D“ objavljen je tekst, u kome dežurni lekar
Hitne pomoći daje ovakvu izjavu:
„Danas je dan ’D’ Ne mogu vam reći broj
povređenih jer se gotovo ne mogu ni izbrojati, a svaki
čas primamo nove pozive. Od pet vozila hitne pomoći,
tri su angažovana za hemodijalizu, a uz preostala dva
ubacili smo i vozilo za čijim je upravljačem naš
automehaničar. Zasuti smo lomovima ekstremiteta, a ima
i mnogo težih povreda kičme i glave usled padova na
poledici.“ Ovako česta upotreba jednog izraza u različitim
značenjima, što nije baš svojstveno frazeologizmima,
inspirisala je jednog našeg novinara da svoj članak o
jugoslovenskoj krizi početkom devedesetih duhovito
naslovi: Svi naši „dani D”.
Šta je to, u stvari, dan D, kako je nastao taj izraz i
koje mu je izvorno značenje?
Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo se
vratiti mnogo godina, i decenija, unatrag, u vreme
Drugog svetskog rata, kada je nacistička nemačka vojska
držala pod okupacijom gotovo celu Evropu. Izgubivši
dve presudne bitke protiv Crvene armije na istoku: pod
Staljingradom (u zimu 1942) i kod Kurska (u leto 1943),
Hitlerova ratna mašinerija bila je ozbiljno uzdrmana. U
tom trenutku trebalo joj je zadati odlučujući udarac i na
zapadnom frontu, pa su Saveznici (anglo-američke
oružane snage, uz pomoć francuskog pokreta otpora)
planirale i izvele veliku desantnu operaciju u Normandiji
(od 6. juna do 30. avgusta 1944). To je bila dotad
najveća desantna operacija u istoriji ratova i u njoj je
sudelovalo 39 savezničkih divizija, blizu 12.000 aviona,
4.500 tenkova, 5.000 brodova i oko 4.000 manjih barki i
drugih pomorskih transportnih sredstava.
Samo se po sebi razume da su se pripreme za tako
veliku i važnu vojnu operaciju morale vršiti u strogoj
tajnosti. Stoga je dan početka invazije (6. juni 1944)
označavan šifrom ,D)“, što, u stvari, znači „dan“ (engl.
day). Sat je označavan sa ,H‘ (engl. hour – „ čas“ ,,sat“).
Svi ostali dani i sati, pre i posle toga, označavani su sa
,,D+ “ i ,,D -“, ,,H+“ i , ,,H – “. Tako je u engleskom nastao izraz D-day (čita se:
,,di-dej“), ili, u našem prevodu, dan D („dan de“). Njime
se u početku označavao samo datum savezničkog
iskrcavanja u Francuskoj, 6. juni 1944, a još ranije i
jednu vojnu operaciju krajem Prvog svetskog rata, 7. IX

  1. kada je taj izraz prvi put upotrebljen. Kasnije je taj
    izraz dobio opšte značenje i danas se upotrebljava,
    najčešće u štampi i političkom jeziku, kao oznaka za
    „važan, značajan, presudan dan (datum)“, „dan odluke“,
    „dan kada se očekuje neki veliki preokret“, a potom i
    „težak, dramatičan dan“ i sl. (kao u navedenom primeru
    iz rada Hitne pomoći).