DAMOKLOV MAČ

Zašto se kaže DAMOKLOV MAČ

Priča o Damoklovom maču veoma je kratka, ali
zanimljiva i poučna.
Damoklo je, kako beleži glasoviti rimski orator
Ciceron u svojim Tuskulanskim besedama, bio jedan od
najbližih i najpoverljivijih saradnika Dionizija Starijeg
(432-367 g. pre n. e.), neograničenog vladara (tiranina)
Sirakuze u staroj Grčkoj. Dionizije je inače živeo u
raskošnom dvorcu, bio je veoma bogat i uticajan, a
svojim držanjem izazivao je (straho)poštovanje kod
svojih potčinjenih i u celom narodu sirakuškom. Svi su
mu zavideli zbog takvog položaja i raskošnog života, a
najviše njegov bliski saradnik Damoklo. Svoju zavist
Damoklo je iskazivao na lukav način – hvaleći svoga
gospodara, ističući njegove vrline i sreću koju su mu
bogovi podarili da živi mirno u blagostanju i izobilju i da
vlada nad svima bez straha od bilo koga ili bilo čega.
„Ti si najsrećniji među svim ljudima!“ – govorio je
Damoklo tiraninu Dioniziju.
Ali sam Dionizije znao je da je vladalačka sreća
varljiva i da svakoga vladara vrebaju brojne opasnosti.
To je u jednoj prilici na očigledan i duhovit način stavio
do znanja i laskavome Damoklu. U svom raskošnom
dvorcu priredio je bogatu gozbu, pozvavši sve uglednike
iz svoje najbliže oko line, među njima i Damokla. Na
veliko iznenađenje prisutnih, a najviše samog Damokla,
postavio ga je na svoje mesto, omogućivši mu tako da
bar u toj prilici oseti zadovoljstvo neograničene vlasti i
poštovanja.
Za vreme gozbe razdragani Damoklo ugledao je
iznad svoje glave oštar mač, koji je visio na tankoj
konjskoj dlaci, preteći da se u svakom trenutku otkači i
udari ga pravo u teme. U takvoj situaciji Damokla je
obuzeo silan strah – nije mu više prijalo ni jelo ni piće, a
zadovoljstvo koje ga je dotad prožimalo zbog počasti i
značaja koji su mu ukazani, pretvorilo se u paklenu
moru. Tada mu je prišao Dionizije i objasnio da je mač
koji visi o tankoj struni više njegove glave simbol
opasnosti kojoj je svaki vladar stalno izložen, pa stoga
mora znati da je vladalačka sreća samo prividna.
„Eto, pod takvom pretnjom stalne opasnosti ja
uživam u svome bogatstvu i svojoj moći“ – završio je
Dionizije.
Iz ove priče nastao je izraz Damoklov mač, sa
značenjem: „stalna preteća opasnost“. On se zadržao do
danas i često se upotrebljava. Tako, na primer, u
novinama možemo pročitati da su „nuklearne elektrane
Damoklov mač savremenog sveta“ ili da „test u
osnovnoj školi postaje sve više sam sebi svrha i visi nad
učeničkim i nastavničkim glavama kao Damoklov mač“.
Priča o Damoklovom maču ima i svoje dublje, da
kažemo – filozofsko značenje. Ona nas podstiče na
razmišljanje o varljivosti zadovoljstva i sreće onih koji
vladaju, ali i o nestalnosti svake vlasti i sile na ovome
svetu. „Svaka je vlast za vremena“ -kaže naš narod,
izrazivši tu svoju spoznaju i poslovicom: „Danas vezir,
sutra rezil“, tj. „osramoćen, ponižen, izvrgnut ruglu“. I
pesnik Ivan Gundulić (1589-1638) iskazao je istu misao
u spevu Osman sledećim stihovima:
„Sad vrh sablje kruna visi,
sad vrh krune sablja pada,
sad na carstvo rob se uzvisi,
a tko car bi rob je sada.“
„Damoklov mač“, dakle, stalno preti svakoj vlasti i
svakoj sili. Dobro je kada silnici i vlastodršci to znaju,
kao što je to veoma dobro znao sirakuški tiranin
Dionizije, pokazavši zavidljivome Damoklu šta znači
vladalačka sreća i zadovoljstvo.