CRVENA NIT

Zašto se kaže CRVENA NIT

Kroz sve tekstove u ovoj knjizi kao crvena nit
provlači se nastojanje da se na jednom mestu skupe
ustaljeni izrazi u našem jeziku i objasni njihov nastanak,
odnosno poreklo. Pa kad je već tako, red je da se objasni
i sam izraz crvena nit, koji je ovde upotrebljen, a koji se
inače kod nas često upotrebljava, ne samo u umetničkoj
literaturi nego i u publicistici, dnevnoj štampi, pa i u
običnom govoru.
Matešić u Frazeološkom rječniku beleži tri
primera. Prvi je Ujevićev: „… taj se motiv uvek provlači
kao crvena nit.“ Ostala dva su iz novina:“ A nesigurnost
se, poput crvene niti, provlači svim dijelovima filma…
VUS 1976“ i „Svaki muzičar orkestra mora poznavati
crvenu nit muzike. T(elegram) 1966.“
Izraz crvena nit, u značenju: „glavna ideja (misao,
tema i sl.) koja se provlači kroz neko delo“, „motiv koji
se stalno ponavlja“, ili, kako bi se to „stranjski“ reklo –
„lajtmotiv“, prvi je upotrebio Johan Volfgang Gete
(1749-1832), u svom romanu Srodne duše (Die
Wahlveiwandtschaften, 1809). Objašnjavajući u
uvodnom delu iste rečenice (u širem poređenju) šta znači
taj izraz i odakle ga je preuzeo, veliki nemački pesnik
piše:
„Sav pribor kraljevske flote, od sidrenih konopaca
do najtanjih užadi, suče se tako da se kroz njih po čitavoj
dužini prodeva crvena nit, koja se ne može izvući a da se
ne ospe i sve ostalo; tako se i po najmanjem komadiću
užeta može videti da ono pripada engleskoj kruni.“
Na to se nadovezuje njegovo poređenje: „Upravo tako se kroz sav Otilijin dnevnik proteže
crvena nit simpatija i privrženosti…“
Podatak koji iznosi Gete, da bi objasnio navedeno
poređenje, potpuno odgovara stvarnosti. U XVII stoleću,
naime, Admiralitet britanske mornarice izdao je strogo
naređenje da se u svako mornarsko uže koje pripada
engleskoj kraljevskoj floti mora uplesti uočljiva crvena
nit.
Razlozi ovoj naizgled čudnoj naredbi nisu bili
estetske prirode (kako bi konopci na brodovima
kraljevske flote bili lepši). Osnovni motiv za tu naredbu
mnogo je prozaičniji: uplitanje crvene niti bio je jedini
način da se stane na put masovnoj krađi i preprodaji
brodske užadi, koju su mornari po lučkim krčmama
zamenjivali za piće (viski, rum i pivo), ili su ih davali za
novac. Pošto su bili obeleženi crvenom niti, brodski
konopci nisu se više mogli otuđivati, a da se to ne
primeti. Prekršioci su lako hvatani na delu i na licu
mesta strogo kažnjavani.
Posle Getea izraz crvena nit – naravno, u
prenesenom smislu: „osnovna misao ili ideja koja se
provlači kroz neko delo“, odnosno „motiv koji se stalno
ponavlja“ – počeli su upotrebljavati i širiti francuski
novinari, publicisti i govornici, a zatim i njihove
engleske, nemačke i ruske kolege, pa onda i naši ljudi,
tako da je taj izraz danas ustaljen u mnogim jezicima,
uključujući, naravno, i naš.