CARSKI REZ

Zašto se kaže CARSKI REZ

Carski rez je rezultat dvostruke greške: greške
majke prirode i jedne obične lingvističke zablude. Sam
taj izraz nastao je u XVII stoleću, ali je hirurški zahvat
koji se njime označava („vađenje ploda iz majčine utrobe
prorezivanjem trbušne stenke i uterusa“) postojao i
mnogo ranije. Prema grčkim legendama, na taj je način
došao na svet bog vina i radosti Dionizije, pa čak i bog
lekarstva Asklepios ili Asklepije (lat. Eskulap), onaj čiji
se lik sa zmijom može videti po našim apotekama.
Rođenje pomoću carskog reza vezuje se i za neke junake
narodnih epova (za Rustema iz Šahname, na primer), a
postojalo je i verovanje da su tako rođeni i glasoviti
Rimljani Scipion Afrikanac, konzul i vojskovođa koji je
porazio Kartaginjane, i sam Gaj Julije Cezar, veliki
imperator. Rimski pisac i istoričar Plinije smatrao je da
nadimak Cezar (izvorno Caeser) potiče od Caesares ili
Caesines, kako su se nazivali ljudi koji su „ex utero
matris caeso nati“, tj. „rođeni izrezani iz materice“.
Takvo rođenje Julija Cezara nikada nije dokazano, ali se
izraz carski rez (med. lat. sectio caesarea) ipak vezuje za
njegovo ime. No o tome nešto kasnije. Sada još nekoliko
reči o carskom rezu kao ljudskoj korekciji greške majke
prirode.
Operacija vađenja deteta iz majčine utrobe izvodi
se u slučajevima kad, zbog različitih smetnji (suženja
zdelice i sl.), nije moguć normalan porod. To je danas
rutinska hirurška intervencija, sa zanemarljivim
procentom smrtnosti, a nekad je ishod toga zahvata, zbog
trovanja i drugih komplikacija, bio koban za plod, a
pogotovo za majku. U prošlosti se carski rez izvodio uglavnom na tek umrlim trudnicama (,,sectio caesera in
mortua“). Razlozi su bili dvojaki: humani (da bi se
spaslo dete) i magijski ili religijski. U Justinijanovom
zakoniku zabeležene su stare rimske odredbe da se iz
mrtve trudnice obavezno mora izvaditi dete. Po
običajima nekih starih naroda, trudnica se nije smela
sahraniti ili spaliti sa čedom u utrobi, a Katolička je
crkva u srednjem veku preporučivala da se dete izvadi iz
mrtve majke, kako bi se, ako ostane u životu, moglo
krstiti. Mada postoje neke pretpostavke da je carski rez
na živoj ženi primenjivan mnogo ranije (kod Jevreja u II
stoleću), prvi takav zahvat izveden je tek negde
početkom XVI stoleća. Taj se poduhvat, kao prvi,
pripisuje izvesnom Jakobu Nuferu, kastratoru (štrojaču)
svinja iz Bazela u Švajcarskoj, koji je na taj način, uz
prethodnu dozvolu sveštenika, a uz asistenciju mesnog
dželata i prisustvo gradonačelnika i sudije, spasao
sigurne smrti svoju suprugu i dete. Zabeleženo je da je
nešto kasnije (1540) talijanski vidar Baino izveo istu
operaciju, spasavši jednu porodilju, ali, na žalost, ne i
njeno dete. Već 1581. godine objavljena je prva
monografija o carskom rezu. Napisao ju je francuski
lekar Fransoa Ruse (François Rousset).
No vratimo se samom izrazu carski rez i
lingvističkoj zabludi na kojoj se zasniva.
Pošto se verovalo da je Cezar rođen izrezivanjem
iz majčine utrobe, latinski naziv za tu operaciju: sectio
caesarea (što je, u stvari, tautološki spoj dve reči istog ili
sličnog značenja: sectio – „rezanje“ i caesareus –
„izrezan“) krivo je protumačen, pa je ono caesaera
povezano sa Caesar, što znači i „car“. Tako je onda,
zahvaljujući grešci, nastao izraz carski rez Postoji još jedno tumačenje porekla toga izraza, ali
i ono upućuje na vezu s imenom Julija Cezara. U
njegovom zakonu (Lex Caesarea), naime, bilo je
propisano da se utroba svake žene umrle u poodmakloj
trudnoći otvori, pa je, navodno, po njemu onda ta
operacija nazvana carski (to će reći – cezarski) rez. Ni ta
pretpostavka nije dokazana. Ostaje, dakle, zaključak da
je izraz carski rez ipak nastao kao plod jedne lingvističke
zablude. No, bez obzira na to, on je ušao u medicinsku
terminologiju, pa i u običan svakodnevni govor, gde se
upotrebljava u značenju: „energičan, spasonosan zahvat
u rešavanju nekog teškog problema“. Zato se kod nas
čuje, a može se pročitati i u štampi, da je našoj privredi, i
našem društvu u celini, potreban – carski rez. To se
jednako odnosi i na naš fudbal, iako je svojevremeno
Branko Zebec, kandidat za saveznog kapitena
izjavljivao: „Nikada zbog jednog debakla kakav su
doživeli plavi na Mundijalu ne bih pravio ’carski rez’ u
tolikoj meri da se odreknem iskusnih igrača.“
Primera ovakve upotrebe izraza carski rez ima
mnogo. Stoga je čudno da on nije zabeležen u velikom
Frazeološkom rječniku J. Matešića.